Dušan Jovanović


Trinaestogodišnji dečak romske nacionalnosti Dušan Jovanović na smrt je pretučen 18. oktobra 1997. u strogom centru Beograda, u Beogradskoj ulici kod broja 33, pored kuće u kojoj je živeo sa porodicom. Ubili su ga skinhedsi, tada maloletnici, Milan Čujić i Ištvan Fendrik iz Zemuna. Svoje poslednje večeri Dušan Jovanović je otišao u dragstor da kupi sok, a pri povratku su ga četvorica razjarenih nasilnika obrijanih glava tukli pesnicama i odvaljenim olukom, potom šutirali dok je ležao na zemlji. Pravosudni epilog su maksimalne zatvorske kazne za starije maloletnike Čujića i Fendrika od deset godina zatvora, od kojih su izdržali po šest. Kazna im je umanjena posebnim rešenjem o amnestiji Okružnog suda u Beogradu. Dvojica od četvorice nasilnika nisu nikad procesuirana.



Tragično ubistvo Dušana Jovanovića ukazalo je na povezanost ideologije neonacizma sa praksom skinhedsa. O tome govori i knjiga „Oni su ubili njegove oči“ Dragoljuba Ackovića. „Pedesetak godina unazad na ovim prostorima nije se dogodilo ubistvo na rasnoj osnovi, rekao je neko tokom proteklih mesec dana koji su potresali Rome. Tačno je to, samo je taj koji je to rekao zaboravio (verovatno namerno) da ovoj konstataciji doda i reč javno. Jer ubistva na rasnoj osnovi, i to baš na ovim prostorima, mislimo na Beograd i Srbiju, bilo je i te kako. Bilo ih je, ali su sva okarakterisana na sve druge načine, samo ne kao ubistva na rasnoj osnovi“, navodi se u ovoj knjizi.

Na desetogodišnjicu ovog zločina, na mestu gde je dečak ubijen, postavljena je spomen-ploča. O godišnjici ubistva i jednom od mnogih velikih razloga zbog kojih bi naše društvo trebalo da se bavi dubokim problemom rasizma, mržnje i nasilja, pogotovo među mladima, vremenom je prestalo da se govori. Godišnjica je u većini medija poslednji put „protokolarno“ obeležena 2013. godine, a od tada se sve ređe pominje.

Vojin Dimitrijević (direktor Beogradskog centra za ljudska prava) u intervjuu datom novembra 2010. je ukazao: „Pripadnici manjinskih grupa su žrtve kulture nasilja koja je ustoličena devedesetih godina. Podsetiću na mladog Dušana Jovanovića, koji je 1997. ubijen samo zato što je Rom, na poznatog glumca Dragana Maksimovića, koga su 2000. na smrt isprebijali jer su mislili da je Rom, na Dejana Nebrigića, stradalog 1999. u Pančevu posle niza pretnji koje je dobijao kao gej i mirovni aktivista, na Živorada Šiškovića, šezdesetogodišnjeg bokserskog trenera, koji je 2002. izgubio život pri pokušaju da nekog Kineza zaštiti od navijačke rulje kojoj je smetao kao rasno različit.”

Prodavnica religijskih predmeta i knjiga ispred koje je Dušan ubijen i danas prodaje nacionalističku i antisemitsku literaturu. Otac i sestra Dušana Jovanovića su se odselili u Orlovsko naselje gde i danas žive i gde jedna od ulica nosi Dušanovo ime i gde porodice Jovanović i Dekić čuvaju sećanje na Dušana i njegovu majku.


Partneri na projektu:


 


Projekat su podržali:


 



Kontakt: Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu - CIEH, tel: +38163247856, e-mail: [email protected] web: www.cieh-chre.org


* Svi delovi ovog web-sajta i projekta predstavljaju autorsko delo i intelektualnu svojinu autora, partnerskih organizacija i kompanija čiji se programi i licence koriste na sajtu, i kao takvi uživaju zakonsku zaštitu te ih niko treći ne može koristiti u bilo kojoj formi ili obliku bez izričite saglasnosti autora. (To se posebno odnosi na koncepte, metode i elemente strukture web sajta, baze podataka, mape, izložbi, tekstova i vizuelnih materijala ali ne isključuje i sve ostale derivate i autorska prava koji iz njih proističu.) Upotreba publikacije je regulisana Creative Commons licencom navedenom na publikaciji, čiji je preuzimanje dozvoljeno.