Kragujevac - forme sećanja


„Rasno-biološka zaštita narodne životne snage i porodice mora biti u osnovi svake državne, društvene i privredne politike“ - program Zbora - Stevan Ivanić, komesar za socijalnu politiku i narodno zdravlje u komesarskoj vladi Milana Aćimovića.

“Zaboravljanje je ...ključni faktor u izgradnji nacije” - Ernest Renan

Tragedija političkog nasilja sadrži u sebi i ključ mehanizma koji to nasilje generiše. Isklizavanje društva iz svoje etičke ravni se često jasno prelama u naizgled malim, lokalnim dogadjajima, u kojima, igrom slučaja, dolazi do vrhunca ideološki čistog nasilja koje sa društva skida svaki trag civilizacije. Kragujevačka tragedija, jedna od mnogih tog Oktobra 1941, u sebi sadrži takav pod-dogadjaj, svoju ideološki čistu vinjetu. Rasno motivisan lov srpske državne straže i dobrovoljaca na Rome, kako bi se prikupile žrtve za razmenu izabranih taoca sa nemačkim okupatorom. Ovaj dogadjaj je sproveo Marisav Petrović, lokalni fašista, poslanik Ljotićevog “Zbora” i komandant petog dobrovoljačkog bataljona sa svojom jedinicom, pošto su smenili lokalnu opštinsku vlast i pomogli nemačkoj kaznenoj ekspediciji da rasno i ideološki izabere žrtve za streljanje - Komuniste, radnike, simpatizere partizana, Jevreje, Rome, siromašne, seljake, decu, djake, one kojima se moglo oteti, ucenjene, one koji su im se ranije zamerali, one koje nisu poznavali, članove sopstvenih širih familija, nevine, naivne i slučajne... Ovo nabrajanje, iako kompleksno i donekle konfuzno, ipak tog dana nije bilo arbitrarno, već strukturirano dugom edukacijom i navikavanjem na šovinizam i rasizam, kao i na političko nasilje spram etnički nezaštićenih, ali i socijalno ugroženih grupa. O stepenu “normalnosti” njihovog čina, kao i usvojenosti nacističke ideologije svedoče kako brzina kojom je akcija izvedena, tako i potpuno odsudstvo znakova pobune, stida ili saosećanja sa žrtvama od strane dobrovoljaca. Ovo upućuje na mnogo ranije sprovedenu de-senzitizaciju izvršilaca, kao i dehumanizaciju populacija žrtava.


“Kristalni cvet” (spomenik čistačima cipela)

{{title}}

Spomenik Kristalni cvet (Spomenik čistačima cipela) - arhitekt Nebojša Delja, beton, izgrađen 1968. godine. Spomen-park 21. Oktobar, Šumarice, Kragujevac


Pored grobnice u kojoj su sahranjeni streljani čistači obuće, Romi, dečaci od 12 do 15 godina, nalazi se spomenik "Kristalni cvet". "Geometrijski svedenim formama cveta i zaobljenim formama simbolizuje tek razvijeni pupoljak, presečen na dva dela. Belina cveta ističe moralnu čistotu dečaka, a crne čašice, pored boje njihovog tena, asociraju na smrt i tamu podzemnog sveta." (zvanični prikaz). Dve boje spomenika se često spominju čak i u stručnoj javnosti, i za materijal se najčešće čuje da je mermer, što nije tačno. Spomenik od betona, i bio je obojen u dva tona. Ta boja je danas uglavnom potpuno izbrisana. Masovna grobnica, za razliku od drugih, nije ozidana, i nema spomen ploču sa tekstom. Polomljena rasveta nije zamenjena, a kamen sa tekstom na prilazu spomeniku je prekriven lišajem i nečitak. Često se u kod Roma u Kragujevcu izražava nezadovoljstvo podnaslovom spomenika - nisu sva romska deca koja su stradala radila kao čistači cipela.  


Sava i Cvetko Aksentijević


„CVETKO JE IMAO NA SEBI KAPUT PEPELjAVE BOJE.
SAVA JE IMAO NA SEBI, KAD JE IZVEDEN NA STRELjANjE, BLUZU ZELENE BOJE.“

U Kragujevcu su pre Drugog svetskog rata postojale brojne osnovne i srednje škole. Jednu od njih su pohađala dva brata, Sava i Cvetko Aksentijević. U zanatskoj školi učili su, pored opštih, i posebne predmete kako bi se nakon škole odmah zaposlili.Ali nakon uvođenja rasnih zakona, Romima je školovanje bilo zabranjeno. Sava i Cvetko, kao i mnogi drugi njihovi vršnjaci, nisu više mogli da pohađaju školu. Teško im je bilo da pronađu i posao, jer je Romima zabranjeno i da rade. Više im nisu izdavane ni lične karte.

Ministarstvo prosvete, Odeljenje za nastavu:

„Do donošenja nove uredbe o školovanju dece Jevreja i Cigana na teritoriji Vojnog zapovednika Srbije obustavlja se početkom školske 1941/42. svaki prijem učenika koji su poreklom Jevreji ili Cigani u škole pod nadzorom Ministarstva prosvete (...)“ (Arhiv Jugoslavije, 110-908-554)

Sava i Cvetko su živeli sa svojom porodicom u Mišarskoj ulici, u delu grada poznatom kao „Licika“. Odvedeni su zajedno sa svim drugim romskim muškarcima iz tog kraja. Kosara Aksentijević, Savina i Cvetkova majka, posle rata je izjavila jugoslovenskoj Komisiji za istraživanje ratnih zločina sledeće:

„Nemci, odnosno njihova kaznena ekspedicija, odveli su mi dva sina, i to Cvetka i Savu Aksentijevića, na dan 20. oktobra 1941. od kuće u šupe 3. artiljerijskog puka. Oni su tamo prenoćili, pa su ih Nemci sutradan streljali. Cvetko je imao na sebi kaput pepeljave boje, kratak, i pantalone kao kaput, polovno, šešir plave boje koji sam donela kući, cipele plitke, crne boje, košulju bele boje. Sava je imao na sebi, kad je izveden na streljanje, bluzu zelene boje, pantalone suknene od šajka braon boje, nove cokule crne boje, duboke nove, košulju krem boje.“ 

Oficiri nemačke vojske su primenjivali već ustanovljene mere odmazde protiv civilnog stanovništva. Ovog puta vršena je odmazda zbog pogibije 10 i ranjavanja 26 nemačkih vojnika nekoliko dana ranije. Takve odmazde su izvršavane gde god bi se pojavio ustanak ili oružana borba, a naročito oktobra 1941. Po naređenju njihovih komandanata, streljali su 100 talaca za svakog ubijenog Nemca, a 50 za svakog ranjenog nemačkog vojnika ili oficira. Prilikom prikupljanja talaca, obično su hapsili najpre komuniste i Jevreje, a zatim Rome, odnosno one ljude koje je, u skladu sa nacističkom ideologijom, trebalo eliminisati. Zajedno sa njima, streljano je i mnogo srpskih civila: u Dragincu, Kraljevu, Nišu, Kragujevcu...

Prvog dana, 19. oktobra, nemačka vojska je streljala oko 800 ljudi, uglavnom komunista i simpatizera Komunističke partije, Jevreja, zatvorenika, seljaka iz obližnjih sela. Sutradan, grad je blokiran i počelo je masovno hapšenje Kragujevčana. Dvadesetog oktobra ujutru nemački vojnici, zajedno sa „srpskim dobrovoljcima“ (takozvanim ljotićevcima), uhapsili su više od 200 Roma, muškaraca, uglavnom u njihovim kućama. „Srpski dobrovoljci“ su koristili priliku za razmenu talaca. Kako bi spasili svoje poznanike, prijatelje i druge, davali su Nemcima u zamenu za svakog od njih po dva, tri, pa čak i deset Roma.

Sava i Cvetko su streljani zajedno sa drugim Romima. Neki od njih su bili deca.


Milka Đorđević


„Ne daj Bože nikad da se desi, nikad...“
„Čuvajte svoju slobodu, čuvajte kol`ko god možete!“

Uoči Drugog svetskog rata Milka je, kao devojčica, živela sa ocem, majkom i bratom. Neposredno pre rata izgubila je majku. U trenutku izbijanja rata, ona, otac i brat su živeli u teškim ekonomskim uslovima. Sredinom oktobra 1941. godine, Milkin otac i mlađi brat su iz svoje kuće silom odvedeni sa drugim muškarcima Romima. Tih dana su nemačke snage, uz pomoć domaćih kolaboracionista, skupljale civile iz Kragujevca i okoline i odvodili ih na streljanje. Milkin bratjezajedno sa nekoliko vršnjaka izvučen iz kolone ijedan nemački vojnik im je rekao da beže.

„Sećam se svog oca, gledao me, uzeo kaput i popeo se na kamion... Nikad ga više nisam videla.“

Milka je ostala sama sa očevom novom suprugom, svojom maćehom. Brat se vratio nakon više od mesec dana, ali njihova maćeha nije mogla da ih izdržava. Poslala je Milku kod svoje kćerke, a Milkin brat se prijavio za rad u Nemačkoj. U to vreme je bila moguća i dobrovoljna prijava za rad. Nemački Rajh je imao konstantnu potrebu za radnom snagom. Osim ratnih zarobljenika i civila na prinudnom radu, i osim logoraša u logorima koji su često morali da rade do smrti, postojala je mogućnost da se radnici iz zemaljasaveznica Nemačke, kao i sa okupiranih teritorija, prijave za rad u Nemačkoj. Iako su radnici imali ugovore, mnogi su radili u veoma teškim uslovima i umirali. Tamo je umro i Milkin brat.

A kako je bilo u Srbiji? Život u Kragujevcu je bio veoma težak, ljudi su često strahovali za svoj život.

„Koliko puta smo bežali iz kreveta, iz toplog...“
„Oni bradati [četnici] su nas terali da spavamo sa svinjama.“

Oktobra 1944. godine vodile su se borbe za oslobođenje Kragujevca. Sa jedne strane bili su Nemci i njihovi saveznici, a sa druge partizani i Crvena armija iz Sovjetskog saveza. U gradu se vode borbe.

„Ja među njima, oni [Nemci] beže, ostavljaju sve, bombone, hranu, ja odnosim sve ovima u podrumu [partizanima], oko mene fijuče, ali se ja ne plašim.“

Milka za vreme rata nije mogla da ide u školu. Tek posle oslobođenja, u Jugoslaviji, upisala je školu i završila dva razreda. Tada se iz ratnog zarobljeništva vratio njen rođak Mihailo Jovanović. Milka se zaposlila u jednoj fabrici u Kragujevcu i tu je radila sve do penzije. U početku je obavljala teške poslove, a kada je direktor to primetio, intervenisao je i premestio je na lakše radno mesto. Radila je vredno i dobro. Dobila je tada „udarničku kartu“ kao priznanje za svoj rad. U prvom posleratnom periodu vlasti socijalističke Jugoslavije nagrađivale su, po modelu Sovjetskog Saveza, radnike koji su se isticali u svom poslu (takozvane „udarnike“). Milka je uskoro rodila sina i kćerku. Milka danas živi u Kragujevcu, penzionerka je, ima kćerku, sinai dvoje unučića. Milka se i danas seća tih teških vremena, ali voljna je da o tome razgovara sa svima, iako joj je veoma naporno i tužno.



Spisak streljanih, na sajtu Spomen-muzeja 21. Oktobar, Kragujevac: http://www.spomenpark.rs/rs/muzej-21-oktobar/spisak-streljanih
Više o masovnom zločinu u Kragujevcu, i na sajtu Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu: http://cieh-chre.org/kragujevac/#

Intervju Milke Đorđević


Partneri na projektu:


 


Projekat su podržali:


 



Kontakt: Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu - CIEH, tel: +38163247856, e-mail: [email protected] web: www.cieh-chre.org


* Svi delovi ovog web-sajta i projekta predstavljaju autorsko delo i intelektualnu svojinu autora, partnerskih organizacija i kompanija čiji se programi i licence koriste na sajtu, i kao takvi uživaju zakonsku zaštitu te ih niko treći ne može koristiti u bilo kojoj formi ili obliku bez izričite saglasnosti autora. (To se posebno odnosi na koncepte, metode i elemente strukture web sajta, baze podataka, mape, izložbi, tekstova i vizuelnih materijala ali ne isključuje i sve ostale derivate i autorska prava koji iz njih proističu.) Upotreba publikacije je regulisana Creative Commons licencom navedenom na publikaciji, čiji je preuzimanje dozvoljeno.