Je edukaciona publikacija za upotrebu u nastavi koja nudi osnovne informacije o kulturi, jeziku i istoriji Roma, a sa fokusom na istoriju stradanja Roma u Drugom svetskom ratu, genocidu (Porajmos, Samudaripen) i pravima Roma u savremenoj Srbiji. U ovoj publikaciji ćete naći i grupne radionice koje obrađuju polje diskriminacije i ljudskih prava. Jezik: Rromano chib, 72 strane, PDF za bespatni download sa QR kodovima za očitavanje QR reader aplikacijama na mobilnim uređajima i tabletima. Aktivni linkovi na dodatne sadržaje i druge organizacije. Creative Commons licenca, fajl 30MB‚ Vreme učitavanja, oko 20 sekundi. 

Srđan Hercigonja, forumZFD

Ando maškarutno berlinosko parko Tirgarten putardo si 2012. bеršesko Memorijali Rromengo thaj Sintonengo, mudarde nacionalsocijalizmosko, jal memorijali mudarde Porajmosko, lino, sar vi bi lino alav palo genocido pe Rroma thaj Sinte majsig thaj vi ando Dujto themesko mudaripe. Nesave katar e kotora javinaće komemoracijengo sistematikane eliminacijako Rromenđi ćerdine si ando Zapado Evropako vi majsig, džikaj o mudaripe Rromengo ande aver phuvja ačhilo marginalizujime ando domeno javinaće gođarimasko, sar vi ande ađesutni istoriografija.

Partnerimava maškar o Maškaripe palo rodipe thaj edukacija katar o Holokausto andar o Beograd, forumo ZFD ande Srbija thaj Romanipesko, kasko rezultato si vi kaja publikacija, džalpe karing o buhljaripe thaj inzaripe neve metodologijaće pašunimaske temako genocidosko pe Rroma ando sikavimasko thaj sićomasko programo ande Srbija, thaj te gajda delpe majbaro lesamalipe istorijaće, sar vi o ađesutnipe jećhe katar majmarginalizujime kupako ande amaro societo. Publikacijava „Džanes ko sem? Da li znaš ko sam? Edukacijako materijalo katar o genocido pe Rroma ando Dujto lumnjako mudaripe thaj adjesutno anticiganizmo ande Srbija“ autojra thaj inđarutne kale projektosko len sama po zuralipe sikavnengo humanistikane segmentonengo ande fundoske thaj maškarutne škole ando bućaripe e čhavorrenca pe genocidoski tema thaj pe Rroma ando Dujto themesko mudaripe thaj diskriminacija e Rromenđi ando ađesutno societo. Sar indirektne resojra projektosko identifikujinpe o pajsaripe kritikaće gindosko katar o pučipe anticiganizmosko ađes, sar vi emancipacija Rromenđi ando sikavimasko sistemo ande Srbija.

Publikacija si ćerdini katar 6 kotora save jekhimava ćeren materijali pale edukacija sikavnenđi humanistikane segmentonengo ando phanglipe e haćarne temava sar si butimaske mudarimata thaj genocido. Inćaripe boldelpe vi pe istorija thaj kultura e Rromenđi, thaj gajda po agor, andar egzamujra bućarnenđe, majdur buljaren thaj lačharen teme katar e stereotipujra thaj predrasude, thaj lengo phanglipe e butimaske mudarimava thaj genocidova. Publikacija si ćerdini pe rromani, serbikani thaj anglikani čhib.

Lačharrno thaj autori istorijaće kotoresko si o Milovan Pisarri. Teksto katar e preporuke pale sikavne thaj katar e predlogujra pale štar bućarrne ćerda Nada Banjanin Đuričić, džikaj si e autojra tekstonengo katar e čhib thaj kultura Rromenđi Slađana Miladinović thaj Božidar Nikolić. Sar ekspertoski konsultantkinja pe kaja publikacija si Marijana Stojčić.

Realizacija kale publikacijako šajisarda o forumo ZFD, pašo ažutipe Maškarthemutne alijansako palo gođaripe po Holokausto (IHRA) thaj Ministerijumosko pale kultura thaj informišipe Republikako Srbijako.

Kontakt: Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu - CIEH, tel: +38163247856, e-mail: [email protected] web: www.cieh-chre.org