"Ostajem u nadi" - slučaj Mladena Uroševića


Položaj nestalih u savremenim ratovima i genocidu je polje kojme se u istoriografiji prilazi sa oprezom. Nesigurnost, uopštenost i procene su opasno tlo pogodno spekulaciji i broj nestalih se često koristi u političke svrhe. Ipak, u svim sukobima i periodima represije, ljudi koji su nestali, su imali svoje živote, koji su za sobom ostavili trag i dužnost onih koji se bave istorijom je da slede i tragove postojanja onih za koje se ne može sa u potpunosti dokazati gde i kako su stradali. Nestali su takođe žrtve, i moraju imati mesto u javnom govoru o zločinima prošlosti. U pojedinim slučajevima, to je glas dojuče slobodnih građana koji koriste sva pravna sredstva u obraćanju vlasti tražeći informacije o svojim bližnjima, bez obzira što je ta vlast okupaciona i kolaboracionistička. Takav je slučaj i porodice Urošević.

Trlić kod Uba je i danas malo mesto, sa manje od 1000 žitelja. U jesen i zimu 1941, suočene sa rasplamsavanjem ustanka i sve ozbiljnijim nedostatkom hrane, porodice širom okupirane Srbije su sklanjale stariju decu, šaljući ih u Beograd, na rad. Jedan od tih dečaka je bio i 15-godišnji Mladen Urošević. Mladen je nestao 29. Oktobra 1941, na dan početka velikih racija u siromašnim četvrtima Beograda, gde je lokalna žandarmerija "prikupila" Rome pod izgovorom vođenja na prinudni rad, u seču drva na Beogradskim adama. Romi su bili internirani u logor Topovske šupe, na Autokomandi, i posle nekoliko dana streljani zajedno sa poslednjim Jevrejima iz tog logora, većinom na Jabuci kod Pančeva.

 Iz izveštaja Vojnog zapovednika u Srbiji za Jugoistok: 13.15, 29. oktobra: „Beograd: Uhapšeno 250 Cigana (Belgrad: 250 Zigeuner verhaftet)“.

Za razliku od represalija kaznene ekspedicije nemačke vojske u Šapcu, Mačvi, Kraljevu, Kragujevcu, i drugim mestima, streljanja u okolini Beograda su vršena tajno, i žrtve su gotovo isključivo Jevreji i Romi. Okupatori i kvislinzi su ipak, želeli da izbegnu moguće posledice velikih i javnih odmazdi u prestonici. Takođe, broj "rasno nepoželjnih" talaca, Jevreja i Roma, bio je za potrebe odmazde dovoljan. Kao posledica tog perioda, upravo Beograd sa okolinom, posle Jasenovca, predstavlja najmasovnije mesto stradanja Jevreja i Roma na tlu bivše Jugoslavije.

Prepiska koju ovde prenosimo se čuva bez signature u Istorijskom arhivu grada Beograda.


Pismo oca Upravi grada Beograda


Gradskom poglavarstvu

Beograd

Moj sin Mladen Urošević iz Trlića još u oktobru 1941 godine po mom nalogu se uputijo u Beograd, da se skloni na rad kod opštine Beogradske pošto su ga komunisti hteli daga vode u šumu u ???. Mladen je odmah odlaskom u Beograd uposlen je kod opštine kao običan radnik čistač.

Sa toga(?) rada je od strana vlasti ja ne znam, a to opština bolje zna gde su oterani, niti znam gde se nalazi kao ni jeli živ.

Ispod prilažem uverenje opštine trliće.. br 40 vidi da je Mladen vere pravoslavne i da je živitelj opštine trliće... i da mu je tu familija.

Molim poglavarstvo da prema tom podnetom uverenju podajstvuje kod nadležne vlasti da se moj sin Mladen pronadje gde se nalazi i da se kao pošten pusti na slobodu pošto nije kriv ništa niti je pripadao komunističkoj stranci. (prilažem fotografiju)

Na osnovu ovog molim da me poglavarstvo preko opštine Trlićeve izvesti gde mi se sin Mladen nalazi kao i jeli živ.

Ostajem u nadi.

 

17. I. (1)942.godine                                          

Ub     

učtiv,                                                             

Milisav Urošević

Iz Trlića

Srez Tamnavski


Uverenje o vladanju sina, izdato od opštine Trlić


Pečat:

Opština Trlićska

Srez tamnavski

Br. 48  (nečitko) 9

16. jan. 1942. God

U Trliću

 

Na molbu Živorada Uroševića

Iz Trlića Opštinska Uprava u Trliću

Izdaje mu ovo:                                             

Uverenje

  • Da je moliočev sin Radovan Urošević iz Trlića do 23-X-1941. Dod dok nije otišao u Beograd na rad bio vladanja i ponašanja dobrog.
  • Da je vere istočno pravoslavne.
  • Da molioc Živodan ima u ovoj opštini svoju kuću i imanje na kojem živi i njegov sin Radovan.

Uverenje ovo daje se na zahtev i upotrebu moliočevu sa naplatom takse.

 

Delovodja                                                                                                             Predsednik                 

Bg. I.  ...                                                                                                                Mil. I. Spasojević

                                                                                                                               Članovi

                                                                                                                               Dušan Ilić

                                                                                                                               Sre Marj......

 

Da je moliočev sin kao i otac mu vere ist. Pravoslavne i da su uvek bili dobri i ispravni hrišćani i da slave svoje krsno ime sv. Nikolu tvrdim bez naplate takse......

 

20-I-1942            


Odgovor Tehničke direkcije Uprave grada Beograda


Pečat:

Gradsko poglavarstvo

Beograd

Tehnička direkcija

VI Br. 1391

3.2.1942.

U Beogradu                           Personalnom otseku

Povratkom predmeta dostavlja se prednji izveštaj otseka za čistoću rada sa molbom  na nadležnost

3.II 942                                                                                                                     Po nar. Direktora

                                                                                                                                     Šef otseka

                                                                                                                                    Rad. I. Damljanić (??)

Pečat:

Gradsko poglavarstvo

Beograd

Upr... odeljenje

II Br. 2066

4.2.1942.                              Opštini trlićkoj

U Beogradu                         Srez tamnavski

                                                UB

Moli se ta opština da izvoli saopštiti Milisavu Uroševiću, iz sela Trlića, da se njegov sin Mladen M. Urošević ne nalazi na radu kod oveOpštine od dana 29-10-1941 godine, a prema izveštaju Otseka za čistoću grada od 30-1-1942 godine.

Gde se sada imenovani nalazi ovoj Opštini je nepoznato.     

Po naredbi pretsednika

Opštine grada Beograda

Šef

Personalnog otseka

(nečitko)

Pečat:

Opština trlićka

Srez tamnavski

Br. 192

9.2.1942.

Saopšteno mi je prednje danas 10. Februara 1942. God u Trliću.

Pismen

Milisav Urošević  iz Trlića

Gradskom poglavarstvu – Beograd

Po izvršenom saopštenju akt se učtivo vraća.

Delov.                                                         Pretsednik

?                                                                   Duš. Ilić


Partneri na projektu:


 


Projekat su podržali:


 



Kontakt: Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu - CIEH, tel: +38163247856, e-mail: [email protected] web: www.cieh-chre.org


* Svi delovi ovog web-sajta i projekta predstavljaju autorsko delo i intelektualnu svojinu autora, partnerskih organizacija i kompanija čiji se programi i licence koriste na sajtu, i kao takvi uživaju zakonsku zaštitu te ih niko treći ne može koristiti u bilo kojoj formi ili obliku bez izričite saglasnosti autora. (To se posebno odnosi na koncepte, metode i elemente strukture web sajta, baze podataka, mape, izložbi, tekstova i vizuelnih materijala ali ne isključuje i sve ostale derivate i autorska prava koji iz njih proističu.) Upotreba publikacije je regulisana Creative Commons licencom navedenom na publikaciji, čiji je preuzimanje dozvoljeno.