Prinudni rad

Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu vas poziva da učestvujete na dva događaja koji se organizuju u okviru projekta Producers, Consumers and Consequences of Forced Labour. Serbia 1941-1944

Međunarodni simpozijum Prinudni rad u Srbiji 1941-1944: istorijska kontekstualizacija i topografija sećanja koji će se održati u petak, 20. oktobra u galeriji Jevrejske opštine Beograda, u ulici Kralja Petra 71, s početkom u 9.30 časova. Studijska poseta Borskom rudniku i povezanim lokacijama na kojima se za vreme Drugog svetskog rata nalazio jedan od najvećih logora za prinudni rad u Jugoistočnoj Evropi, koja će se održati u subotu 21. oktobra.

Cilj ovog dvodnevnog događaja, podržanog od strane EVZ Stiftung-a, jeste da se osvetli period u kojem je robovska eksploatacija radne snage, koja se često završavala smrću eksploatisanih, bila sastavni deo ekonomske politike Trećeg Rajha i njegovih saveznika.

Izlagači: Milan Ristović (Univerzitet u Beogradu); Marija Obradović (Institut za noviju istoriju Srbije); Zoran Janjetović (Institut za savremenu istoriju Srbije); Christa Kochendofer (Voestalpine musum Linz); Verena Lucia Nägel (Freie Universität Berlin); Milan Koljanin (Institut za savremenu istoriju Srbije); Sanela Schmidt (Humboldt-Universität, Berlin); Tomislav Dulić (Institut Hugo Valentine, Univerzitet Uppsala); Thomas Porena (Humboldt-Universität, Berlin); Milovan Pisarri (CIEH); Nikola Radić Lucati (CIEH).

Osim opšteg razmišljanja o pitanju prinudnog rada u Srbiji između 1941. i 1944. godine, tokom prvog dana programa, izlagači iz Srbije i inostranstva će govoriti o ulozi kolaboracionista, Holokaustu, prinudnim radnicima iz Srbije i Jugoslavije u Nemačkoj i Norveškoj, kao i o njihovom povratku kućama, logorima Sajmište i organizaciji TOT u Beogradu. Biće predstavljen i rad Muzeja Vestalpin iz Linca, (voestalpine.com/zeitgeschichte/en/Museum) čija je stalna postavka posvećena prinudnom radu, kao i projekat “Forced Labor 1939-1945. Memory and History” (www.zwangsarbeit-archiv.de/en)  koji, osim, istorijskih podataka, sadrži bogatu arhivu intervjua sa preživelima, kao i edukativne materijale za srednje škole.

Tokom drugog dana biće organizovana poseta Boru i okolini, gde se za vreme Drugog svetskog rata nalazio kompleks logora za prinudne radnike angažovane na eksploataciji bakra kako na površinskom kopu, tako i u rudnicima ispod zemlje. Kroz 33 pod-logora, prošlo je nekoliko desetina hiljada zatočenika (Jevreja, ratnih zarobljenika, Grka, Poljaka, Italijana, pripadnika pokreta otpora i drugih) i obveznika kolaboracionističke korporativne strukture “Nacionalna služba rada” u službi nemačkih, ali i domaćih privrednih potreba. Uz vođenje lokalnih stručnjaka, biće posećene neke od lokacija gde su se nalazili pod-logori, kao i mesta na kojima su angažovani prinudni radnici.

Projekat "Proizvođači, korisnici i posledice prinudnog rada - Srbija 1941-1944" ima za cilj da osvetli neke od važnih aspekata perioda 1941-1944, kada je Srbija pod nemačkom okupacijom bila istovremeno proizvođač i potrošač prinudnog rada. Projekat je podržan od strane nemačke Fondacije za sećanje, odgovornost i budućnost (Stiftung “Erinnerung, Verantwortung und Zukunft” - EVZ). Partner na projektu je Humbolt univerzitet u Berlinu. Projektni tim ima za cilj da istraži istorijske činjenice i sve okolnosti prinudnog rada tokom Drugog svetskog rata, koje će biti predstavljene kroz veb sajt dostupan javnosti.

Projekat realizuje Centar za istraživanje i edukaciju o  Holokaustu u partnerstvu sa Humbolt univerzitetom u Berlinu, katedrom za nemačku istoriju 20-tog veka, sa fokusom na nacional-socijalizmu. Radna saradnja je u toku sa memorijalnim centrima masovnih radnih logora Sachsenhausen, Ravensbrück, Buchenwald/Mittelbau-Dora, stručnjacima iz Norveške, (gde su prinudni radnici deportovani 1942 i 1943).

Projektni tim radi na unapređenju osnovnih znanja koja očigledno nedostaju u Srbiji i na razvoju razumevanja teme kroz pristupačne i aktivne formate - proizvodeći prvi sajt sa fokusom na rad u Srbiji za vreme rata, sa tezama projekta, istraživačkim nalazima, dokumentima i stavovima, edukacionim materijalima za nastavnike itd. Uz dva javna simpozijuma, i studijske posete lokacijama prisilnog rada, štampanu naučnu publikaciju u srpskom i nemačkom izdanju, i sa e-knjigom na engleskom jeziku.

Da bi se to postiglo, projektni tim sprovodi nezavisno istraživanje arhivske građe u Srbiji i Nemačkoj o ključnim istorijskim akterima, lokacijama i narativima, obavljajući uporednu analizu postojeće literature kako bi omogućio sveobuhvatnu socio-ekonomsku analizu od strane stručnjaka iz svake oblasti. Tim je uvrstio i arhivski materijal o ovoj temi koji je tek nedavno postao dostupan za istraživanje, i očekuje da postigne značajan napredak u svom polju rada. Projektni tim veruje da je analiza ovog aspekta Nacional-Socijalizma relevantna i potrebna, posebno gde je pad komunističkih režima bio praćen drastičnim ekonomskim i društvenim promenama koje su proizvele nove društvene i radne odnose, kao i uspon nacionalizma, a u slučaju Srbije, drastičan je uticaj imao ratni period (1991-1999). Teške ekonomske sankcije koje je nanela međunarodna zajednica propraćena su rastućom privatizacijom i deindustrijalizacijom zemlje, koje se nastavljaju i danas. Projektni tim nastoji da pronađe relevantne tačke uzročnosti i reference koje povezuju temu projekta i savremene socio-ekonomske politike u Srbiji.

{{title}}