Rakovica

Rakovica

U blizini Beograda izvršena je serija masovnih streljanja. O incidentu u Rakovici postoje više svedočanstava očevidaca. 14. oktobra 1941. godine, oko šest ujutro, nemački vojnici opkolili su mesto zvano Zelenjak, ispod kamenoloma udaljenog oko 150 metara od manastira u Rakovici. Mesto su od ranije poznavali, jer su ga, u leto 1941, desetak dana koristili kao strelište. Naredili su radnicima u kamenolomu, kao i seljacima koje su zatekli na njivama, da se vrate svojim kućama i da iz njih ne izlaze, niti da gledaju kroz prozor, jer će u protivnom biti streljani.

{{title}}

Oko podneva streljana je prva grupa Jevreja. Očevidac koji je iz stanice Jajinci, udaljene oko 150 metara od Zelenjaka, gledao taj prizor, posvedočio je da je grupa koju je video brojala oko 10-15 ljudi i da su se plotuni ponoviliukupno 27 puta tokom tog dana. Nemački streljački vod bio je postrojen prema raci, prethodno iskopanoj od strane samih žrtava, koje su tokom streljanja bile okrenute prema brdu. Na određeni znak – kad bi vojnik koji je stajao po strani spustio crveni barjak – tri vojnika bi pucala u jednu osobu. Žrtve su padale u raku, koja je bila „duga oko 15 metara, na lakat iskopana, a široka po krajevima 3 do 4 metra, a po sredini 8 metara“. Streljanje se završilo oko 16 časova, a do 18 zakopani su svi leševi (njih oko 400).

Posle nekoliko dana, ljudi iz obližnjeg Resnika, radnici iz kamenoloma, kao i svedoci čija su svedočanstva ovde navedena, otišli su na lice mesta i videli hrpu zemlje, visine oko 25 centimetara, iz koje su izranjali delovi odeće, ali i delovi ljudskih tela. Naime, kako potvrđuju svedoci, do tada su psi već počeli da vade delove leševa žrtavaiz rake.

Svedočenje Svetislava Radojčića

U 1941. godini ja sam bio prodavalac bileta i odjavničar na železničkoj stanici u Jajincima. Zgrada u kojoj je moja kancelarija nalazi se na samoj železničkoj pruzi koja je udaljena na 200 metara od manastira Rakovice. U levo od manastira Rakovice na jedno 300 metara od manastira pod lugom Mike Jovanovića iz Resnika, u jednoj dolini nalazi se mesto zvano „Zelenjak“. U leto 1941. godine nemački vojnici vršili su vežbe na mestu zvanom „Zelenjak“. Ja sam to često posmatrao iz svoje kancelarije sa udaljenosti od 200 metara vazdušno.

Na dan 14. oktobra 1941. godine u 8 časova, dok sam bio na službi primetio sam da su pod jakom stražom nemačkih vojnika doterani neki ljudi na mesto zvano „Zelenjak“, kao i da su Nemci između sebe nosili dva drvena sanduka koja su potsećala na sanduke za municiju. Grupa je brojala 80 do 100 ljudi. Istovremeno Nemci su postavili oko zvanog mesta „Zelenjaka“ na 400-500 metara stražu blokirajući čitavi predeo. Pred železničku stanicu došla su dva nemačka vojnika i raspitivali me kuda vodi železnička pruga. Čim je ova grupa stigla jedna polovina od njih počela je da kopa jedan šanac radeći na smenu. Kopanje je trajalo od prilike do 11 časova.

Nešto posle 11 časova na stanicu je došao jedan nemački oficir koji je obilazio stražu u okolini i naredio mi je, preko vojnika koji su držali stražu na stanici, da niko iz zgrade ne sme da izađe niti da stoji na prozoru.

Oko 15 do 12 ja sam čuo prvi plotun. Skočio sam s klupe i kroz prozor video sam u nizini, u mestu zvanom „Zelenjak“,  da stoje nemački vojnici, naoružani. U istom momentu primetio sam kako trčećim korakom približava se od manastira jedna grupa ljudi od 10 do 15 njih, idući kroz špalir Nemaca prema raki. Kada su došli do rake postrojali su se na samoj ivici rake u jednu vrstu, okrenuti licem nemačkim vojnicima koji su bili na 40 metara od rake postrojeni u dve vrste puškama „K nozi“. Video sam da su se tada okrenuli licem prema raki i brdu i tada sam primetio da jedan Nemac koji je stajao sa strane stroja nemačkih vojnika podigao je jedan drveni barjak, u tom su Nemci uzeli puške na gotovs, on je manuo barjakom i vojnici su opalili plotunom. Ljudi su popadali u raku a dva nemačka vojnika došla su nad raku i iz revolvera opalili po nekoliko hitaca u raku. Posle 5-10 minuta primetio sam isti prizor. Civili trče prema raki postrojavaju se Nemci pucaju, oni u raku padaju i to je tako trajalo sve do 16 časova. Ja sam izbrojao 27 plotuna.

Kako nisam smeo da izađem iz zgrade niti da stojim na samom prozoru, a kako je udaljenost od moje zgrade do mesta izvršenja zločina vazdušno 200 metara, to nisam mogao tačno da vidim likove ni ljude koji su streljani ni Nemce koji su pucali. Video sam da su dotrćavali u grupama od oko 15 ljudi, da ljudi nisu imali kapute na sebi već da su bili u košuljama sa kapama ili šeširima na glavi. Pošto su vrata i prozori moje kancelarije bili zatvoreni nisam čuo nikakvo zapomaganje, vikanje ili jauk, a primetio sam da u jednoj grupi pred kraja streljanja jedan čovek, prilikom postrojavanja pred raku bio udaren od jednog nemačkog vojnika kundakom, da je pao ali je odmah skočio i stao u red. Drugih incidenata nije bilo i svi su mirno prilazili gubilištu.

Oko 16 časova nemački vojnici su počeli da raku zatrpavaju i taj posao su završili oko 18 časova kada su se povukli sa stražom. Kada su se oni udaljili i pošto je skoro mrak pao ja sam otišao na lice mesta i video svežu humku zemlje i na pojedinim mestima krv.

Posle 20 dana od dana izvršenja streljanja primetio sam da se oko rake vrzmaju psi i da su žandari pucali na pse da ne bi raskopavali raku.

U martu mesecu 1944. godine video sam da neki ljudi pod nadzorom Nemaca ograđuju trskom visokom oko 3 metra raku i da su sutradan počeli da lože vatru koja se preko celog dana pušila i dimila. To je trajalo i narednih pet dana. Ja nisam smeo da se bliže interesujem šta su radili ali sam otišao po završenom poslu i video sam da je pored rake ložena vatra i da je ostalo zgarište koje se i danas vidi.

Koliko sam primetio oko izvršenja svega ovoga učestvovalo je 100 Nemaca od kojih su jedni čuvali u okolini stražu, drugi držali špalir, od mesta gde su istovarili ljude do rake, dok su treći vršili samo streljanje. Vod koji je streljao brojao je oko 40 ljudi. Više železničke pruge Nemci su postavili a u pravcu mesta izvršenog streljanja Nemci su postavili jedan mitraljez radi obezbeđenja bekstva, osuđenih na streljanje.

Više nemam ništa da kažem na kazano ću se zakleti, zapisnik mi je pročitan[1].

[1] AJ, 110-384-628.

Svedočenje Alfreda Kazesa

Kazes testimony-Rakovica
 
Jednog jutra 8. ili 10. oktobra 1941. kad sam došao na rad u II žensku gimnaziju gde je bila smeštena neka nemačka komanda (feldnost br. ) oko 6 i 30 časova primetio sam pred zgradom u dvorištu više kamiona. Kako sam se bio popeo u zgradi radi popravke prozora primetio sam u jednoj velikoj učionici na II spratu ogromnu gomilu građanskih odela i cipela. Verujem da je četvrtina učionice bila zauzeta ovim stvarima i po mojoj oceni moglo je biti oko 400 odela i cipela. Ova slika skrenula mi je pažnju da se malo više zadržim na kamionima koji su bili u dvorištu. Zapazio sam da su 5 do 6 kamiona bili vrlo blatnjavi i na jednom od njih pisalo je ćirilicom kredom Rakovica. U blizini kamiona video sam veću gomilu raznih ručnih torbi, kesa, hleba, marmelade i drugih stvari za jelo. Malo dalje od ovih stvari video sam isto tako veću gomilu pijuka, ašova koji su bili blatnjavi i to sasvim sveže. Među ovim alatoma našao sam i jednu legitimaciju jednog Jevrejina iz Pančeva.Na osnovu toga svi mi koji smo radili u mojoj grupi dobili smo utisak da je jedna veća grupa Jevreja bila streljana negde u blizini Beograda verovatno u Rakovici i ja sam nađenu legitimaciju odneo u Savez jevrejskih opština i tamo smo utvrdili da je vlasnik te legitimacije odveden iz logora kod Topovskih šupa na dan ranije sa takozvanom trećom grupom pre podne kamionima u nepoznatom pravcu. Savez jevrejskih opština dobivao je, naime, redovno izveštaje o licima koja su odvedena iz logora kod Topovskih šupa. Sećam se da su u toj III grupi bili uglavnom banatski Jevreji. AJ, 110-593-161.

Dečiji dom pri Manastiru Rakovica 1943

Propagandni film kvislinške vlade Milana Nedića, snimljen 1943 godine u Manastiru Rakovica i u blizini lokacije masovne grobnice.

Hronologija

Picture

Ilegalci NOP zapalili 100 snopova pšenice kod barutnog magacina, posluga manastira i žandarmi ugasili požar.

5/8/1941
Picture

Nemačke vlasti u manastiru konfiniraju patrijarha Dožića

Leto 1941
Picture

Vermaht desetak dana koristio majdan udaljen oko 150 metara od manastira kao strelište.

leto 1941
Picture

06:00č nemački vojnici su opkolili mesto zvano Zelenjak, ispod kamenoloma na oko 150 metara od manastira.

14/10/1941
Picture

Svetislav Radojčić - 08:00č ...primetio sam da su pod jakom stražom ... doterani ljudi na „Zelenjak“, kao i da su Nemci nosili dva sanduka koja su potsećala na sanduke za municiju.

14/10/1941
Picture

11:45č - ...ja sam čuo prvi plotun. ...primetio sam kako trčećim korakom približava se od manastira jedna grupa ljudi od 10 do 15 njih, idući kroz špalir Nemaca prema raki.

14/10/1941
Picture

16:00č - ...Civili trče prema raki postrojavaju se Nemci pucaju, oni u raku padaju i to je tako trajalo sve do 16 časova. Ja sam izbrojao 27 plotuna.

14/10/19412017
Picture

Posle 20 dana od streljanja primetio sam da se oko rake vrzmaju psi i da su žandari pucali na pse da ne bi raskopavali raku.

4/11/1941
Picture

Alfred Kazes - ...u jednoj velikoj učionici na II spratu ogromnu gomilu građanskih odela i cipela. ... moglo je biti oko 400. ...5 do 6 kamiona su bili vrlo blatnjavi i na jednom je pisalo je ćirilicom kredom Rakovica.

Uskrs 1941
Picture

Olga Timotijević - ...opet je zabranjen seljacima prolaz pored kamenoloma, podignuta je... visoka taraba, a iza nje se celog dana dizao dim. ...čula sam da su u to vreme gestapovci po Beogradu prodavali zlatne zube i vilice.

April-Maj/1941

Dodatne detalje o tom događaju pruža nam svedočanstvo Svetozara Jovanovića, koje je isto Reonsko povereništvo zemaljske komisije Srbije zabeležilo dan ranije. Jovanović je u oktobru 1941. godine bio nadzornik u kamenolomu „Požljakov“ i na dan streljanja se, kao i svaki drugi dan, nalazio na radnom mestu. Kamenolom se nalazio na oko 150 metara od manastira Rakovica i na 150 metara od mesta zvanog „Zelenjak“. Po njegovim rečima, jednog dana sredinom oktobra 1941. godine na mesto zvano „Zelenjak“ došla su četiri nemačka podoficira od kojih je jedan bio Gestapovac i razgledali teren gde je  prethodnog avgusta nemačka vojska vršila vežbe streljanja. Sutradan, oko 6 ujutro, u Zelenjak je došao jedan kamion sa koga su oko 30 ili 40 nemačkih vojnika istovarili lopate i ašove, kao i sanduke municije, posle čega su se rasporedili oko samog mesta blokirajući tako pristup sa svih strana. Istovremeno, Jovanoviću i drugim radnicima kamenoloma naredili su da napuste radno mesto i da se vrate svojim kućama. Na putu ka Rakovici, Jovanović je sreo više kamiona na kojima su bili civili i nemački vojnici naoružani puškama i teškim mitraljezima. Oko pola 11, vraćao se ka kamenolomu, po njegovim rečima, „radi izvesnog naređenja čuvaru u pogledu magacina“. Međutim, u blizini kamenoloma, zaustavio ga je nemački vojnik i naredio mu da se vrati nazad. U tim trenucima, gledajući ka drugom kamenolomu (kamenolom se zvao „Braća Zdravković“) koji se nalazio na još 50 do 60 metara od kamenoloma „Požljakov“ u pravcu Resnika, dakle ukupno na oko 200 metara od manastira Rakovica, video je i „jednu grupu ljudi uz samu obalu majdana, zbijeni, ispred kojih su stajala tri teška mitraljeza“. Istovremeno, video je jedan prazan kamion koji se vraća ka Rakovici. Tada je čuo i prvi plotun posle čega se, uplašen, kao što i sam tvrdi, odmah udaljio i vratio svojoj kući u Rakovicu. Upravo kao i „prodavalac bileta i odjavničar na železničkoj stanici u Jajincima“ Svetislav Radojčić, i Jovanović je posle događaja otišao na lice mesta. Naime, trećeg dana posle streljanja, u Zelenjaku je video „jedan rov dug oko 15 metara, na lakat iskopan, a širok po krajevima 3 do 4 metra a po sredini 8 metara. Humka nad rakom bila je visoka 25 santimetara“.

Na kraju svoje izjave, Jovanović je članovima reonskog povereništva rekao da postoje i drugi ljudi koji bi o tom događaju mogli isto tako posvedočiti, među kojima je naveo izvesnog Stojana, čuvara na železničkoj stanici u Jajincima i Svetozara Todića, nadzornika u kamenolomu „Braća Zdravković“ koji je po njegovim rečima celog tog dana ostao u neposrednoj blizini mesta streljanja i gledao dovođenje, istovarivanje i odvođenje grupa ljudi na streljanje.