{"id":1,"date":"2018-11-16T19:49:51","date_gmt":"2018-11-16T19:49:51","guid":{"rendered":"http:\/\/cieh-chre.org\/porajmosusrbiji\/?p=1"},"modified":"2021-07-19T02:31:08","modified_gmt":"2021-07-19T00:31:08","slug":"hello-world","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/cieh-chre.org\/porajmosusrbiji\/","title":{"rendered":"O projektu"},"content":{"rendered":"

O projektu<\/h3>\n
\n\t
\n

U savremenim ratovima, gde su u pravilu \u017ertve civili a genocid prihva\u0107en deo politi\u010dke metodologije, \u00a0mesto Drugog svetskog rata, Holokausta i genocida nad Romima ima ulogu mesta porekla modernog ultranacionalizma i rasizma. Medju \u017ertvama tog rata, istoriografije zemalja Balkana uglavnom izdvajaju one koje pripadaju sopstvenim, ve\u0107inskim narodima. Narativni re-fokus na Holokaust i stradanje manjina koji je usledio posle ratova 90-tih je, osim uvi\u0111anja sli\u010dnosti iskustava civila ve\u0107ine i manjine, uveo i promenu u metodologiji i sagledavanju istorije. Civilna perspektiva, re\u010d svedoka i privatni, li\u010dni narativi su ne samo uticali na evoluciju javnog, kolektvnog se\u0107anja, ve\u0107 su i \u00a0izmenili ulogu zvani\u010dne istoriografije. Nau\u010dni radovi zasnovani na arhivskom istra\u017eivanju, su u mnogome proizvod dostupnosti arhivske gra\u0111e, i prioriteta institucija i dr\u017eave. U mnogim slu\u010dajevima, li\u010dna svedo\u010denja su iza\u0161la iz istih arhiva koje su istori\u010dari decenijama koristili. Privatni narativi, postali su vi\u0161e od arhivske gradje i potvrda teza.\u00a0<\/span><\/p>\n

Na ovom sajtu, pomo\u0107u mapiranja svedo\u010denja, baze podataka svedoka\/\u017ertava, kao i u edukativnoj publikaciji \"D\u017eanes ko sem? (Kako zna\u0161 ko sam?)\"<\/em> u okviru projekta \"Porajmos u Srbiji - mapiranje pro\u0161losti, za druga\u010diju sada\u0161njost\" <\/em>smo poku\u0161ali da arhivska svedo\u010denja spojimo sa lokacijama gde su Romi \u017eiveli, sa kojih su odvedeni, i na kojima su zlo\u010dini nacista i kolaboracionista po\u010dinjeni. Verujemo\u00a0 da ta mesta, iako ve\u0107inom izbrisana i podlo\u017ena stalnoj promeni, i dalje nose istoriju, koja danas mo\u017ee ponovo postati osnov za upoznavanje Romskog naroda, njegove kulture, kao i sredstvo za borbu protiv jo\u0161 uvek prisutnih predrasuda i diskriminacije. Nadamo se da \u0107e istorija zlo\u010dina Porajmosa\/Samudaripena postati ne samo priznati deo op\u0161teg istorijskog konsenzusa, ve\u0107 i stalne i obavezne edukacije na na\u0161im prostorima. Tako\u0111e, verujemo da je pravo manjina na sopstvenu interpretaciju istorije jednako sa pravom na sopstvenu kulturu i jezik, i da smo materijalima i alatima koji se nalaze na ovom sajtu doprineli tom cilju.<\/span><\/p>\n

\n

Na sajtu mo\u017eete na\u0107i: <\/span><\/strong><\/p>\n

Prvu baza svedo\u010denja o \u017ertvama Porajmosa u Srbiji, za gradove Beograd, Kragujevac i Leskovac, zasnovana na nadjenoj i obra\u0111enoj gra\u0111i fonda AJ 110 \u2013 Dr\u017eavna komisija za utvr\u0111ivanje zlo\u010dina okupatora i njihovih pomaga\u010da, Arhiva Jugoslavije u Beogradu.<\/span><\/p>\n

Interaktivne, geo-referencirane mape Beograda, Kragujevca i Leskovca na sajtu pokazuju lokacije sa\u010duvane u zapisnicima komisije, i prikazuju ih po ulicama i delovima gradova na kako na savremenim, tako i na istorijskim mapama. Mesta od posebnog zna\u010daja za doga\u0111aje, i sudbinu \u017etrava, kao \u0161to su logori i strati\u0161ta su posebno obele\u017eena. Ovi sadr\u017eaji, na kojima se stalno radi, i koji se redovno dopunjuju povezani su sa na\u0161im prethodnim radom na projektu \"Mesta stradanja\", kao i sa radom ranijih inicijativa, posebno vezanih za logore u Beogradu.<\/span><\/p>\n

Publikacija \"D\u017eanes ko sem? (Kako zna\u0161 ko sam?)\"<\/em> je namenjena srednje\u0161kolskoj nastavi i predstavlja vrstu \"dopunskog ud\u017ebenika\" koji nije ograni\u010den na nastavu o istoriji diskriminacije i progona romske manjine, ve\u0107 je i sredstvo upoznavanja ve\u0107ine sa osnovama romske kulture, umetnosti i op\u0161te istorije. Ipak, tragedija stradanja tokom ratne okupacije i kolaborcionisti\u010dke uprave, zauzima centralno mesto, kao osnov za razumevanje predrasuda i diskriminacije, kojima se ova publikacija tako\u0111e bavi. U ovoj publikaciji primenjeni su i adaptirani metodi konfrontiranja antisemitizma primenjeni od strane Anti Defamacione Lige (ADL) i USC Shoah Foundation. U publiakciji su kori\u0161\u0107eni aktivni linkovi i QR kod za upotrebu u radu sa u\u010denicima. Publikacija ima 72 strane i na sajtu je dostupna na Romskom, Srpskom i Engleskom jeziku, a \u0161tampana izdanja na Srpskom i Romskom.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n<\/blockquote>\n<\/div>\n<\/div><\/div>

Partneri na projektu<\/h3>\n
\n\t
\n

Centar za istra\u017eivanje i edukaciju o Holokaustu je koncipirao i u saradnji sa udru\u017eenjem Romanipen iz Kragujevca i organizacijom forumZfD izveo projekat, a sa podr\u0161kom organizacije International Holocaust Remembrance Alliance - IHRA, foruma ZfD i Ministarstva kulture i informisanja republike Srbije. Projektu su svojim nesebi\u010dnim i stru\u010dnim radom doprineli: Tehnolo\u0161ki partneri - Geospatial i Team CAD, Vojno-geografski institut, Muzej grada Beograda, Istorijski arhiv Beograda, Arhiv Jugoslavije, Dina dizajn, Contrateam.<\/span><\/p>\n

\n
\u00a0<\/div>\n<\/div>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>
\n
\n\t

Partneri na projektu:<\/span><\/p>\n

\n\t\t\t