Andrej Tumpej - pravednik medju narodima
Priča o spasavanju: Tumpej, Andrej (1886 - 1973)
Andrej Tumpej je rođen 1886. godine u Svetom Lorencu, na Dravskom polju, u Sloveniji, tada u sastavu Austro-Ugarske. Završio je katoličke teološke studije u Gratz-u, u Austriji, i pridružio se monaškom redu Lazarećana. Kasnije je bio katolički duhovni vođa u Istanbulu, a i sveštenik u Monastiru (danas Bitolj). Godine 1929. preselio se u Srbiju, gde je služio kao sveštenik za slovenačke vernike u Crkvi Svetog Ćirila i Metodija na Čukarici, u Beogradu. Bio je na službiu Beogradu i kada su Nemci napali Jugoslaviju u aprilu 1941. godine.
Među Jevrejima koji su bili progonjeni od strane Nemaca nalazila se i brojna porodica Kalef. Više od 20 članova ove porodice ubijeno je, osim Antonije Kalef, koja je rođena u Sloveniji, i njene dvije kćerke, Lidije i Rahele. Pre rata su živele sa mužem i ocem koji je bio trgovac na Dorćolu, gde je živelo najviše Jevreja u gradu. Kada su Nemci osvojili grad, otac je bio u bolnici na Dorćolu, odakle su ga nekoliko meseci kasnije, u proleće 1942. godine, Nemci odveli i ubili u kamionu gasnoj komori sa drugim Jevrejima. Majka i kćerke su shvatile da će morati da se sakriju da bi preživjele. Svojim rukama su napravile podzemno sklonište i preživele zimu lutajući ulicama Beograda i kradući hranu. Jednako je kritična bila i potreba da promene imena, što ih je navelo da se obrate svešteniku Andreju Tumpeju. On im je dao falsifikovane lične karte sa slovenskim imenima, Bredom i Matildom Okrajšek. To im je omogućilo da opstanu i da se kreću slobodnije. Andrej Tumpej je dao slične dokumente i dvema jevrejskim sestrama koja su im omogućila da se prijave grupi za rad u Nemačkoj pod lažnim imenima. Nažalost, neko ih je identifikovao na železničkoj stanici, kad su se spremali da otputuju iz Beograda i predali ih Nemcima. Kao rezultat ispitivanja sestara, Nemci su uhapsili i Andreja Tumpeja. Kada su Antonija i njene dve kćerke saznale za hapšenje sveštenika, bojale su se da bi mogao otkriti njihova imena i lažni identitet pod torturom.
Uprkos njegovom krhkom izgledu, Andrej Tumpej se nije slomio i nije otkrio Nijemcima nikakve informacije o porodici Kalef. Uspeo je da preživi rat. Odmah nakon oslobođenja Beograda krajem 1944. godine, Breda se vratila na svoje pravo ime. Rahela je, međutim, usvojila svoje lažno ime u sećanje na čoveka koji ih je spasio. Pod tim imenom postala je poznata kao najistaknutija operska pevačica u Beogradu. Posle rata, Andrej Tumpej je neko vreme bio sveštenik u Skoplju i onda se ponovo vratio u Beograd. Tu je umro 1973. gad Vashem je 18. januara 2001. godine proglasio Andreja Tumpeja za pravednika među narodima.
Prevedeno sa: Yad Vashem
Transkript zapisnika o isleđivanju Andreja Tumpeja
Rađeno 9 avgusta 1942 godine
u Odeljenju specijalne policije U.g.B.
Z A P I S N I K
o saslušanju Tumpeja Andreja, župnika rimo-katoličke crkve Sv. Ćirila i Metodija na Čukarici, sa stanom u Požeškoj ul. br. 31.
I
Zovem se Andrej Tumpej, rođen sam 29 novembra 1886 godine u Svetom Lov rencu, sreza ptujskog, Slovenac, rimo-katoličke vere, neženjen, vojnu obavezu regulisao kao nesposoban, sin poč. Jakoba i majke peč. Terezije, rođ. Kozoderc, neosuđivan, policiski nekažnjavan. Fizički i duševno zdrav.
II
Pre nekoliko meseci, verovatno u mesecu aprilu ove godine, došle su kod mene U kancelariju dve jevrejke - devojke, koje sada pred vlašću prepsznajem u licu Marte Fruhter i Anite Rozenberg, i zamolile me da ih prevedem iz mojsijeve u rimo-katoličku veru. Ja na ovo nisam hteo da pristanem, rugovodeći se principima crkve da neko pređe u veru iz ubeđenja, a ne radi toga da bi se sakrio od vlasti. Međutim, ove dve devojke su u nekoliko mahova dolazile kod mene sa ovom molbom, i ja sam ih uvek odbijao. Prilikom jedne posete one su me zamolile da nađem bilo kakvu mogućnost da im se pomogne, kao n. pr. da im se izdejstvuju izbegličke legitimacije ili t. sl. Pošto su upravo u to vreme dolazile izbeglice iz Slovenačke, ja sam se sreo sa funkcionerima iz redova Slovenaca koji su imali jednu kancelariju u prostorijama Krista Kralja U Krunskoj ulici i koji su vodili evidenciju dolazećih izbeglica. Jegnoga od Slovenaca, koga u stvari ne poznajem, niti mu znam ime ili bilo koje druge podatke, zapitao sam da li može da se dobije izbeglička legitimacija za dve jevrejke i ovaj mi je odgovorio će to da svrši. Prilikom ponovnog viđenja sa Anitom i Martom izneo sam ovu mogućnost i one su mi predale po jednu fotografiju koje sam predao ovom Slovencu. Slovenac mi je kroz nedelju dana doneo dve izbegličke legitimacije koje su glasile: za Anitu na ime "Branka Marković" a za Martu na ume "Jelica Stojanović" i ja sam im legitimacije dao prilikom njihovog ponovnog dolaska kod mene. Kada su primile legitimaci je, Anita i Marta su me ponovo zapitale da li sada sa ovakvim ispravama mogu da pređu u katoličku veru, ali sam ih ja i ovog puta odbio. Dodajem, da mi je ovaj nepoznati Slovenac u pismu kojim mi je uputio izbegličke legitimacije naglasio, da karte nisu upotrebljive kod Komesarijata za izbeglice, što je bio očigledan znak da su lažne.
Ja nisam trahio niti dobio bilo kakvu nagradu za učinjene usluge ovim jevrejkama. Naprotiv, videći da su u bednom i žalosnom stanju ja sam im sa svoje strane po 100 dinara na ime pomoći. Svoj trud u pogledu dobijanja lažnih izbegličkih legitimacija uložio sam jedino iz hrišćanskog osećanja milosrđa i želje da se dva nevina lica spasu smrti i ništa me drugo u oveme nije rukovodilo.
Izuzev ovoga, više nikome nisam vadio legitimacije bilo koje vrste, niti sam učinio bilo kakav prekršaj zakonskih propisa .
To je sve što imam da kažem po ovoj stvari. Ispit mi je pročitan i moje su reči verno zapisane.
Potpis: Andrej Tumpej
Saslušao i overava,
Pečat: Po naredbi
šefa Otseka specijalne policije
Šef IV otseka polic. komesar,
Potpis: Bećarević
rukopisna napomena nečitka
Verso:
R
Rimo-katolički župnik Tumpej Andrej pušten je na slobodu 12 (dvanaestog) avgusta 1942 godine po naređenju Gospodina Upravnika.
Predmet združiti ostalim aktima vođene istrage.
- VIII. 1942
B.
Pečat: Po naredbi
Šefa Otseka specijalne policije
Šef IV otseka-polic. komesar
Sig. IAB UGB - SP III - 8/14, k 144/16
Projekat su podržali
Projekat je realizovan sredstvima iz prvog ciklusa finansiranja programa iz oblasti nauke, kulture i obrazovanja Saveza jevrejskih opština Srbije, vezanih za Holokaust u Srbiji, podržanih sredstvima Republike Srbije na osnovu Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta bez živih zakonskih naslednika. Dodatna sredstva obezbeđena su ljubaznošću Westbury group. Tehnološki partner: GDI Solutions d.o.o.
Kontakt: Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu - CIEH, tel: +38163247856, e-mail: [email protected] web: www.cieh-chre.org