Transkript zapisnika o isleđivanju Dr. Benjamina Novgorodskog
Rađeno 28. januara 1942. godine u Odelenju
specijalne policije Uprave grada Beograda.
Z A P I S N I K
o saslušanju Dr. Benjamina Nogrodskog (Novogradskog), opštinskog lekara u penziji, rođenog 20. juna 1885. godine u Vilni,-Rusija, od oca Ilije i majke Ljubov, podanika srpskog, po narodnosti Rus, oženjen, Jelenom , rođenom xxxxx Lendvaj, otac jednog deteta, vere pravoslavne, vojsku služio rezervni sanitetski potpukovnik, koji na postavljena mu pitanja dadesledeći odgovor:
Ja sam napustio Rusiju 1906. godine,kada sam otišao na studije u Švajcarsku,gde sam studirao medininu.
Po završenim studijama u Švajcarskoj javio sam se na poziv Srpske vlade, preko tadašnjeg konzula u Švajcarskoj Nikole Petrovića, za lekara u Srbiji, pošto je tada već bio objavljen rat između Austrougarske, Nemačke i Srbije, a u Srbiji je tada vlada epidemija pegavog tifusaj i nije bilo dovoljno lekara.
Po dolasku u Srbiju stupio sam u srpsku vojsku za kontraktuvinog lekara III klase, koji odgovara činu poručnika.
Odmah po stupanju za kontraktualnog vojnog lekara poslat sam za lekara 1 Rezervne vojne bolnice U Zaječaru. Upravnik ove bolnice bio je tada Dr.Hrnjiček, a posle njeg Dr. Brig.
Po stupanju na dužnost u 1 Rezervnu vojnu bolnicu u Zaječaru zarazio sam se pegavim tifusom. Odmah po ozdravljenju, usled nedostatka lekara, još kao rekonvalescent, poslat sam u Prahovo za suzbijanje epidemije malarije, gde sam u isto vreme vršio dušnost trupnog i pristanišnog lekara u Prahovu i kao takav imao sam za zadatak. da sprovodim Austriske zarobljenike za Turnseverin.
Docnije sam iz Prahova po ukazanoj potrebi premešten za Valjevo u U Rezervnu vojnu bolnicu. Upravnik bolnice u Valjevu bio je tada major Savić, a referent saniteta pukovnik Petković, čijeg se imena ne sećam.
U Valjevu sam ostao do okupacije od strane neprijatelja, gde sam ostao po naređenju Vrhovne komande da bih predao bolnicu okupatorskim vlastima i štitio interese srpskih ranjenika i bolesnika.
Po predaji bolnice okupatorskim vlastima ostao sam još izvesno vreme u bolnici u Valjevu, a zatim sam interniran u Nadmeđer kao vojni zarobljenik. Posle izvesnog vremena premešten sam iz Nadmeđera za Boldogavon, gde sam ostao do oslobođenja, t.j.do 1918.godine.
Po oslobođenju stigao sam iz Boldogasona u Suboticu, gde sam preuzeo bolnicu "Kod krasnog petla“. Radio sam na suzbijanju gripa, koja je tada vladala kod nas. Kada se gripa stišala premešten sam za Sentu, kao trupni i garnizoni lekar,sa sedištem u Senti,ali za garnizone: Stara i Nova Kanjiža, Horgoš, Martonoš i Novi Segedin. Posle nekog vremena upoznao sam se sa mojom sadašnjom ženom u Novom Segedinu,a zatim sam se sa njom oženio u Senti.
Pre stupanja u brak samnom mojg žena je bila Jevrejka -i zvala je se Ilona. Po venčanju samnom prešla je odmah u pravoslavnu veru i na krštenju je dobila ime Vera.
Iz Sente sam docnije premešten za Sombor za trupnog lekara. Zatim sam iz Sombora premešten za Niš za trupnog lekara. Iz Niša sim otišao sa okupacionom trupom,kao šef lekar, za Caribrod,koji smo tada imali da primimo od Bugara.
Iz Caribroda sam se ponovo vratio u Niš. U Nišu sam dobio tri meseca otsustva za Beč, radi usavršavanja zubarstva. Otsustvo mi je dalo Ministarstvo vojske da bih se usavršio u zubarstvu.
Po povratku iz Beča premešten sam za garnizonog i trupnog lekara u Prištinu.
Iz Prištine sam premešten u Ljum Kulu za upravnika Centralne ambulante, pošto se tada vodile borbe između Miridita i kačaka.
Po svršetku pobuna vraćen sam ponovo u Prištinu za garnizonog lekara. u Prištini sam 1922. godine podneo ostavku na državnu službu i napustio sam vojnu sanitetsku službu kao kontraktualni lekar 1 klase,odnosno kapetan 1 klase. a o o.
Docnije sam na poziv mog biv. komandanta divizije, koji me je pozvao, ceneći moj raniji rad u vojsci,i pod čijom sam komandom, dok sam služio kao aktivni oficir, dobio Diviziske i Armiske pohvale, položio ispit za majora aktivnog, ali se nisam reaktivirao.
2. tabak
Posle polaganja majorskog ispita redovno sam unapređen u čin majora,a zatim isto tako redovno i u čin potpukovnika iako sam bio u rezervi.
Po napuštanju vojne službe stupio sam odmah,kao izaslanik Ministarstva narodnog zdravlja u Turiju- Bačka gle je tada vladala epidemija šarlaha, sa naročitim ovlašćnjima, pošto je to čisto srpsko mesto.
Po ugušenju epidemije u Turiji, postavljen sam za opštinskog lekara u Ruski Krstur,srez Kula. Iz Ruskog Krstura premešten sam; po molbi u Kupusin za opštinskog lekara. Ovaj premeštaj tražio sam zato što mi je Kupusin bio bliže Kuli i dete mi je lakše moglo posećivati školu u Kuli.
U Kupusinu sam ostao skoro četrnaest godina, a zatim sam stvljen u penziju iz zdravstvenih razloga.
Posle ovog nisam se bavio niti se bavim privatnom praksom.
Ja sam imao svoju kuću u Somboru,koju sam posle toga prodao jer mi je sin bio završio gimnaziju i kako sam želi da nastavi studije, to sam se reselio u Beograd.
Po dolasku u Beograd kupio sam kuću u Dalmatinskoj Ulici br.34., koju sam posle zbog materijalnih razloga prodao Nataliji Đurđević, gospođi prote Đurđevića.
Što se tiče moga porekla mogu da kažem samo toliko, koliko je meni poznato,da mi je majka bila prava Hrišćanka,a otac navodno Kargim. Oca i majke se ne sećam, jer su umrli dok sam ja bio još mali, a mene, je vaspitavala jedna stara dobra žena.
U pravoslavlje sam prešao 1918.godine u Somboru,a obred je pok.Pavkov, sveštenik u Somboru.
Moj sin, Aleksandar, rođen je kao dete pravoslavnih roditelja. Kršten je u Segedinu u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Nikole.
Mome sinu ništa nije poznato o poreklu mome, kao ni o poreklu majčinom, jer smo ga vaspitavali u čisto srpskom duhu.
Kumovao je krštenju moga sina Nedeljko Veljković, koji je tada bio polic. komesar u Segedinu.
Zaboravi sam da napomenem da su samnom u ropstvu bili: Dr.Krsta Dragomirović, sanitetski pukovnik, zet Stepe Stepanovića, poč, Dr.Jovan H.Bogdanović, sanitetski major, Dr. Nikola Ristić, sanitetski Kapeten I klase i Dr. Milanom Simićem, sanitetskim kapetanom I klase.
Od odlikovanja imam pismene diviziske i armiske pohvale i orden za ujedinjenje i oslobođenje Južnih slovena.
To je sve što bih po ovom imseo da kažem. Ispit mi je pročitan i sve su moje reči u njemu zapisan pa ga u celosti za svoj priznajem i potpisujem.
Pismen sam,
Potpis: (nečitko)
Overavaju:
Zapisničar,
Potpis: (nečitko)
Sig. IAB UGB - SP III - 8/13, k, 144/15
Projekat su podržali
Projekat je realizovan sredstvima iz prvog ciklusa finansiranja programa iz oblasti nauke, kulture i obrazovanja Saveza jevrejskih opština Srbije, vezanih za Holokaust u Srbiji, podržanih sredstvima Republike Srbije na osnovu Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta bez živih zakonskih naslednika. Dodatna sredstva obezbeđena su ljubaznošću Westbury group. Tehnološki partner: GDI Solutions d.o.o.
Kontakt: Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu - CIEH, tel: +38163247856, e-mail: [email protected] web: www.cieh-chre.org