Boranić Andreja

Transkript zapisnika isleđivanja Boranić Andreje


Rađeno 26 maja 1942 god. u odeljenju specijalne policije U.G.B.

Z  A  P  I  S  N  I  K

                O saslušanju BORENIĆ ANDREJE, ranije pokrštenog jevrejina Josipa Bruka, po zanimanju upravnika rudnika "Tisovika" kod Ljubovije, sa stalnim boravištem u selu Dragodolu srez azbukovačkog.

I

                Zovem se Boranić Andreja a ranije Vruk Josip, ro zanimanju sam bio upravnik rudnika " Tisovik" svojina "Minero" A.D. pokrstio sam u I939 godini, rodjen sam 31 maja 1913 god. u Slavonskoj Požegi od oca Isajla Bruka i majke Ružice rodj. Litauer, vere sam pravoslavne, oženjen sam srpkinjom Kosovkom rodj. Dražić. imam jedno žensko dete, žena mi je rodom iz Kovina, državljanin sam biv. kralj. Jugoslavije, nekažnjavan i neosuđivan.

II

U Beogradu živim od 1935 god. stalno od 1937 god, kada sam postavljen za administrativmnog upravnika rudnika " Tisovik" Oženio sam se 1937 god. i uzeo sam za ženu Kosovku Dražić iz Kovina, za koju sam se venčao građanskim brakom.

                Pod svojim imenom sam bio sve do I939 god. ne sećam se sada datuma, kada sm se rešio da se pokrstim i predjem u pravoslavlje. Sve sam predradnje oko prelaska u pravoslavlje svršio kod Banske Uprave u Sarajevu i u Patrijaršiji u Beogradu preko crkve Sv, Djordja na Čukarici. Kada je sve bilo gotovo ja sam se pokrstio u Crkvi Sv. Djordja. Dtuma se ne sećam, a za potrebne podatke daće Uprava crkve Sv. Djordja na Čukarici. Prilikom krštenja, kako sam ja i ranije mosio ime JOSIP = ANDERJA BRUK, Sveštenik je po mojoj želji ostavio oba imena i samo mi je promemjeme prezime Bruk u Boranić. Kum mi je bio Uroš Nedeljković narodmni poslamik iz Krupnja.

                Ova promena i vere i prezimena izašla je u odnosnim službenim novimama u I939god.

                Ovaj moj prelazak, bio sam nameram i ranije da izvršim u toliko pre što je moja mati po rodjenju arijevka i vere r. katoličke.

                Od dana krštenja pa sve dok nisam morao da napustim rudmik, stanovao sam na rudniku odnosno u selu Dragodolu pored rudnika.

                Početkom avgusta 1941 god. usled približavamja komumista okolini rudnika, bio sam lično prinudjen da svoju familiju i sebe evakuišem i predjem prvo u Valjevo a potom u Veorgad. Sve moje stvari i imetak estale su u Stanu u selu Dragodolu, zeseok Plavšići.

                Moja Žena i dete ostali su neko vreme još u Valjevu dok sam ja odmah došao u Beograd.

                Sva ostala moja rogodisa kao: stric, majka, brat „snaja i njihovo dete ostali su u selu Dragodolu.

                Po dolasku u Beograd avgusta meseca, prvo što je bilo, javio sam  se mojoj direkciji " Minero" A.D. koja je firma već bila pod komesarijatom a komesar joj je bio G. Franja Ertl, i od iste sam dobio pumomeć, kojem se ostavljam u svojoj dužnosti.

                Komesar Ertl kao i drugi članovi firme, zmali su za moje jevrejsko poreklo po ocu i ja od njih nisam to sakrio, pa i pored toga, firma mi je kao takvom i izdala punomoć.

                Sa tim punomoćijem i sa mojim dotadamjim ispravama, ja sam se prijavio vlastima u Beograd i kada je bilo došlo vreme izdavamju ličnih karata, ja sam je na osnovu tih mojih ranidih dokumenata i dobio.

                Nikakve falsifikate nisam radio, niti ma šta učinio, da dobijem moju ličnu kartu, već samo na osnovu mojih dotadanjih isprava.

                Sto se tiče poznanstva i veze moje sa Jelenom Sardelić, istu sam  upoznao u oktobru ili novembru 1940 god u Beogradu, i ja sam je tom prilikom zavoleo, i mislio sam da se kasnije razvedem od svoje prve žene i da je venčam, o čemu sam se sa ženom i sporazumeo.

                Ona je i pre ovog rata i posle sve do moga odlaska, dolazila kod mene na Rudnik, a i ja sam dolazio kod nje u Beograd prilikom dolaska.

                Od avgusta meseca pa sve do kada sam bio uhapšem u Vršcu, putovao san stalno kao po Srbiji tako i po Banatu trgovačkim poslovima, kako firme tako i lično mojih, uvek sa uredmim ispravama i objavama.

                Od 16 februara I942 god. kada sam počeo da sumnajm u moje bivše pri prijatelje da žele da me na neki način uklone, pošto sam im poslove razradio, rešio sam se da idem iz Beograda. Kako je Jelena, ranije otišla u Vršac pde je imala tetku Lenu Nenadovič, a kako sam tih dama čuo i za tragediju koda je našla moju porodicu u selu Dragodolu, ja sam video da meni nema više mesta u Beogradu, i rešio sam se da idem kod Jele i kod njene tetke u Vršac. Otišao sam sa urednom objavom, i tamo sam se prijavio vlastima. Nisam se krio, već slobodno živeo u Vršcu sve do dama hapšenja. Tetka Jelina, mislim da je znala da sam poreklom po ocu jevrejin.

                Jovanović Ratko, bio je moj činovnik va Rudniku, koga sam ja lično postavio i uputio u posao, pošto je ranije bio po profesiji trg. pomoćnik.

                I on Je kao i svi ostali, znao da sam po poreklu po ocu jevrejin. Ničim mi nije primpomogao da pribavim, kakve lažne isprave, jer to mije mogao da čini, jer sam ih ja več imao i to potpuno ispravne.

                Šta je sve bilo sa mojim stvarima i kućom u selu Dragodolu, neznam, a stvari koje se nalaze u stanu Jeleninom, njena su lična svojima od pre nekoliko godina, i koliko znam jedan deo od tih ona je kupovala sama a drugi deo je dobila od njenog biv. verenika Vojislava Radovića, nekoliko godina pre rata.

                Stvari pak koje sam imao u garsonijeri u Birčaninovoj ulici Br. 56 moja je žena, pošto je to bila i njena svojina, jednim delom ponela sa sobom a drugim delom isprodavala, da bi se mogla izgdržavati mesec dva dana.

Svoje jevrejsko poreklo po ocu nisam krio ni od koga, a kao takav u svoje sam se vreme prijavio opštinskim vlastima u Dragodolu.

                Niko me nije svesno prikrivao niti sam ja pak krio od vlasti, pa prema tome niko ni ne može odgovarati kao prikrivač.

                Što se tiče moje porodice, nagisio sam da mi je žena srpkinja, a da mi je žensko dete kršteno u pravrslavmoj crkvi pod imemom Dušamka. Porodica mi pošto sam Ja u pritvoru, nema nikakvo izdržavamje mi sa koje strane, jer mi je žena iz siromašne porodice.

                To je sve što sam imao da kažem, a pozadina semu ovome je čisto materijalne prirode skovana od strane jimžinjera Ivana Belčića i Slavka Kekića iz Beograda, sa kojima sam ranije imao poslovne veze kojima  je bilo u račun da me nestane, jer sam imao od njih potraživanja krupnijih suma. |

                Ispit mi je pročitan u svemu ga priznajem i potpisujem.

                                                                                                                                Pismen sam,

                                                                                                                Potpis: Borenić Andreja

 Saslušao i overava,

Potpis: nečitak

 

IAB UGB SPIII- 8722, k 144/24


 

Projekat su podržali


Projekat je realizovan sredstvima iz prvog ciklusa finansiranja programa iz oblasti nauke, kulture i obrazovanja Saveza jevrejskih opština Srbije, vezanih za Holokaust u Srbiji, podržanih sredstvima Republike Srbije na osnovu Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta bez živih zakonskih naslednika. Dodatna sredstva obezbeđena su ljubaznošću Westbury group. Tehnološki partner: GDI Solutions d.o.o.



Kontakt: Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu - CIEH, tel: +38163247856, e-mail: [email protected] web: www.cieh-chre.org