Transkript zapisnika o isleđivanju Rozenberg Anite
Rađeno 9 avgusta 1942 godine
u Odeljenju specijalne policije U.g. B.
Z A P I S N I K
o saslušanju Rozenberg Anite, vaspitačice dece iz Beograda, sa stanom u Njegspegoj ul. br. Va, kod Ivana Maršaleka.
I
Zovem se Anita Rozenberg, rođena sam 21 septembra 1924 godine u Beogradu od oca Aleksandra i majke Jelene, rođ. Levi, jevrejka, mojsijeve vere, neudata, neosuđivana, policiski nekažnjavana. Fizički i duševno zdrava.
II
8 decembra prošle godine napustila sam roditeljski dom u Gorničevskoj ul. 7, pošto su toga dana vlasti počele da hapse i sprovode u koncentracione logore jevrejke i jevrejsku decu. U prvo vreme skrivala sam se po raznim građevinama, većinom u građevini VI muške gimnazije, kod Gralske bolnice na Bulbulderu, a zatim na jednoj građevini u blizini škole na Čukarici. Tokom meseca marta srela sam se u Beogradu sa Martom Fruhter takođe jevrejkom, koju poznajem sa rada u fabrici moga oca u Gorničevskoj ul. br. 5, gde je radila jedno kraće vreme posle rata. Sa Martom sam u to vreme bila često zajedno i većinom smo se zajsdno skrivale, obično u kanalizacionim cevima u Košutnjaku. U toku druženja sa Martom često smo razgovarale na koji bi način mogle da dođemo do urednih isprava te da ne moramo da se krijemo od vlasti. Takođe Marti palo na pamet la bi mogle da pređemo u neku hrišćansku veru i da pomoću krštenica izdejstvujemo lične isprave na arijevska imena. Tako smo otišle u župni ured katoličke crkve na Čukarici i obratili se župniku Andreju Tumpeju da nas prevede u rimo-katoličku veru. Međutim, župnik to nije hteo da učini, pošto je to zabranjeno od strane vlasti. Pošto nismo imale drugog izgleda, mi smo kroz nekoliko dana ponovo otkešle župniku, ali nas je on opet odbio. Tada smo ga zamolile da nam na bilo koji način pomogne i on je obećao da će potražiti neku mogućnost, a istovremeno nam je dao 100 dinara na ime pomoći. Kada smo sledeći put došle kod župnika Tumpeja, u razgovogu smo pomenule i mogućnost da nam se izdadu lažne izbegličke legitimacije i on je zatražio od nas po jednu fotografiju kako bi pokušao nešto sa te strane. Kada smo kroz nedelju dana došli hupniku, ovaj nam je dao po jednu izbegličku legitimaciju, i to meni na ime "Branka Marković" a Marti na ime "Jelica Stojanović“, kao što smo se na prethodnonm sastanku dogovorili. Župnik Tumpej nije od nas zahtevao nikakvu nagradu za učinjenu uslugu oko dobijanja ove legitimaci je, niti smo mu mi sa svoje strane štogod dale.
Pošto smo dobile izbegličke legitimacije na arijevska imena, Jelica je jednog dana otputovala bez putne objave u Zabrežje i otuda se vratgla sa objavom Opštinske uprave, na osnovu koje je ovde dobila prijavnu listu u kvartu i kasnije se uposlila. Videći, da se na ovaj način mosže rešiti pitanje prijave stana u Beogradu, i ja sam 18 maja ove godine otputovala u Zabrežje, gde sam u Opštinskoj upravi pretstavila kako sam iz Beograda deoputovala bez putne objave jer sam se žurila na put, a da bi mi povratak bio nemoguć bez putne objave, te sam molila da mi Opštinska uprava izda putnu objavu. Opštinska uprava mi je putnu objavu izdala, a ja sam se istovremeno prijavila sa stanom u Zabrežju. 19 maja ponovo sam otputovala u Zabrežje, jer sam imala objavu koja je važila i za povratak, pa sam opet uzela novu putnu objavu, jer je staroj objavi istekla važnost. Sa tom objavom došla sam u Beograd, gde sam našla uposlenje kod Ivana Maršaleka u Njegoševoj ul. br. 28a, kao vaspitačica njegovog deteta. Kasnije sam na osnovu izbegličke legitimacije i odobrenja za boravak dobila i ličnu kartu u odseku za lične karte U.g.B., takođe na ime "Branka Marković". |
To je sve što imam da kažem o svom radu od dana kada sam prešla u ilegalnost pa do hapšenja. Dodajem, da sam na ovo bila prinuđena iz straha od hapšenja i stavljanja u logor i da me ništa drugo nije rukovodilo da pređem u ilegalnost. Za sve vreme svoga ilegalnog stanovanja, kao i pre toga, nisam imala nikakve veze sa komunističkom organizacijom u Beogradu ili nekom drugom mestu, niti mi je poznato bilo koje lice da je komunistički orijentisano. Ja lično nisam nskada bila pristalica komunističkih načela niti sam bila članma koje ilegalne organizacije .
Ispit mi je pročitan i moje su reči verno zapisane.
Potpis: Rozenberg Anita
Pečat: Po naredbi šefa odeljenja specijalne policije Štab IV otseka polic. komande
Saslušao i overava: Bećarević
Projekat su podržali
Projekat je realizovan sredstvima iz prvog ciklusa finansiranja programa iz oblasti nauke, kulture i obrazovanja Saveza jevrejskih opština Srbije, vezanih za Holokaust u Srbiji, podržanih sredstvima Republike Srbije na osnovu Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta bez živih zakonskih naslednika. Dodatna sredstva obezbeđena su ljubaznošću Westbury group. Tehnološki partner: GDI Solutions d.o.o.
Kontakt: Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu - CIEH, tel: +38163247856, e-mail: [email protected] web: www.cieh-chre.org