Rozenberg Erna

Rađeno 8 avgusta 1942 godine

u Odeljenju specijalne policije U. g. B:

Z A P I S N I K

o saslušanju Rozenberg Erne, biv. učenice gimnazije iz Beograda, sada nastanjene u Kragujevcu u Svetozara Miletića ul. br. 5.

Zovem se Erna Rozenberg, rođena sam 15 februara 1926 godine u Beogradu od oca Aleksandra i majke Marije, rođ. Verber, jevrejka, mojsijeve vere, neudata, neosuđivana, policiski nekažnjavana. Fizički i duševno zdrava.

U decembru mesecu prošle godine prešla sam u ilegalnost zbog toga, što su u to vreme vlasti počele da hapse i stavljaju u koncentracioni logor jevrejke i jevrejsku decu. U prvo vreme sam se skrivala u jednoj građevini na uglu Šarplaninske ulice i Mirijevskog puta, a kasnije sam prešla na Čukaricu, gde sam se skrivala u jednoj napuštenoj kući i, zatim, u jednoj pećini ispod Nemačkog vojničkog groblja. Jelnog dana idući Čukaričkim ulicama srela sam se sa svojom sestrom Anitom, za koju ništa nisam znala od dana bekstva. Anita je bila u društvu Fruhter Marte, takođe jevrejke, koju iz viđenja poznajem od ranije, pošto je jedno vreme bila zaposlena u bivnoj našoj fabrici stakla. Pošto smo tada uspostavile vezu, ja sam se s vremena na vrems viđala sa Anitom i Martom, pa je jedlog dana došlo do razgovora između nas o tome, kako bi meni mogla da se pribavi neka isprava sa arijevehim imenom. Marta je to preuzela na sebe i u toku maja meseca ove godine donela mi je jednog dana ličnu kartu sa mojom fotografijom ali sa imenom "Vera Mihailović". Za ovu uslugu Mart nisam neposredno ništa isplatila, ali sam pre toga s vremena na vreme davala po izvesnu sumu novca, onoliko koliko bih zaradila svojim radom, u ukupnom iznosu oko 2000 dinara. Od koga je Marta dobila ovu ličnu kartu i da li je što za uslugu platila nije mi poznato.

Čim sam dobila lažnu ličnu kartu, ja sam otputovala u Kragujevac, gde sam nakon kraćeg bavljenja bila zaposlena u jednoj poslastičarnici. Zatim sam prešla u Vojno tehnički zavod, gde sam bila zaposlena na prebiranju čaura, a posle toga sam prešla u Javnu berzu rada gde sam služila kao tumačica nemačkog jezika. U Javnoj berzi rada došla sam na pomisao da otputujem u Nemačku na rad i sklopila sam ugovor o uposlenju u preduzeću A.E.G. U Berlinu. Za vreme bavljenja u Kragujevcu izvadila sam u tamošnjem Pretstojništvu gradske policije ličnu kartu na isto ime kao i na ličnoj karti dobijenoj u Beogradu, misleći da će ova karta, koja je uredno izdata, biti sigurnija od lažne lične karte dobijene u Beogradu.

Pošto sam pribavila potrebne isprave za putu Nemačku, ja sam napisala jednu dopisnicu svojoj strini Aranki Rozenberg koja se u Beogradu krije pod lažnim imenom "Ljubica Nikolić“, sa stanom u Skerlićevoj ul. br. 20, da ću doći u Beograd i kada sam, 31 julja, stigla u Beograd, srela sam se sa sestrom Anitom u blizini Narodnog pozorišta, te smo nameravale da pođemo u stan Marte Fruhter. Pošto smo se sastale sa Martom pošle smo zajedno u varoš da bih našla gde ću da prenoćim i u tome smo uhapšene od strane policiskih organa.

Samnom u društvu doputovala je iz Kragujevca i Savić Bogdana kod koje sam u Poslednje vreme stanovala u Kragujevcu. I Bogdana je dobila ugovor o uposlenju U Nemačkoj, pa je pošla na ovaj put, ali kako je bila samnom u društvu uhapšena je i ona. Međutim, Bogdana nije upoznata sa time da sam ja jevrejka, niti ima bilo kakvih bližih veza samnom.

To je sve što imam da kažem o sebi rimesam počela da se skrivam od vlasti, pa do hapšenja. Dodajem, da nisam pripadnik bilo koje ilegalne organizacije, a najmanje da sam pripadnik komunističke partije ili komunističke omladine. Na prikrivanje sam bila prinuđena kao jevrejka jer sam se plašila da ću biti streljaina, a iz istih razloga sam se snabdela i lažnim ispravama.

Ispit mi je pročitan i moje su reči verno zapisane.

Potpis: Rozenberg Erna

Saslušao i overava,

Potpis: Bećarević

Transkript zapisnika o isleđivanju Rozenberg Erne

Projekat su podržali