Deliblato, 9. Oktobar
Po naređenju generala Bemea, osmog oktobra, od četa koje su pretrpele gubitke kod Topole sastavljen je dobrovoljački vod za streljanje koji je u roku od nekoliko danatrebalo da izvede tri akcije streljanja u okolini Beograda. Javilo se tada iz pomenutih četa više dobrovoljaca nego što je bilo potrebno, ukupno 30-40 vojnika. Komandir je bio Valter Lipe (WaltherLiepe), koji je o tom događaju sastavio detaljan izveštaj. Oni su, 9. oktobra, izvršili prvo streljanje 12 kilometara severoistočno od grada Kovina i ubili ukupno 180 ljudi. Taoci su dovedeni kamionima iz logora Topovske šupe, ubeđeni da se radi o transportu ili o izvršenju radnog zadatka. Kao što Lipe napominje u svom izveštaju, radovali su se izlasku iz logora. Na licu mesta oduzete su im vrednosne stvari i streljani su u manjim grupama.Dva dana kasnije, u Jajincima, isti vod je streljao 269 ljudi. Ukupno su, dakle, u dva dana streljali 449 ljudi, sve Jevreje dovedene iz Topovskih šupa. Streljanja su nadgledala dvojica podoficira Vermahta i SS-Oberšarfirer i gestapovac Edgar Enge, koji će, nekoliko meseci kasnije, postati zamenik komandanta logora na Sajmištu Herberta Andorfera.
Spomenik na Čardaku, kod Deliblata, nalazi se unutar rezervata “Deliblatska peščara”, na mestu egzekucija grupa Jevreja (i možda Roma) iz logora Topovske šupe,9. oktobra 1941, zločina opisanog u izveštaju nemačkog oficira koji je komandovao streljanjem 9. oktobra 1941, i izjavama više svedoka. Tokom rata, Deliblatska peščara je bila poligon za obuku 7. dobrovoljačke SS divizije “Princ Eugen”, sastavljene od domaće nemačke populacije. Na mestu streljanja ne održavaju se komemoracije i danas se smatra zaboravljenim, iako je lokalno udruženje boraca (SUBNOR), 2013 objavilo izveštaj sa zahtevom da se postave putokazi i očistilokacija. Spomen-ploča posvećena nemačkoj porodici iz Mramorka pogubljenoj zbog sakrivanja Jevreja, a koja je takođe spomenuta u izveštaju, nije nađena na lokaciji.
Izveštaj poručnika Lipea
**„Lipe, poručnik i komandir 13. 10. 1941. Poljska pošta broj 26 557 „Izveštaj O streljanju Jevreja 9. i 11. 10. 1941.
- Nalog: Na dan 8. 10. 1941, naređeno je streljanje 2.200 Jevreja koji se nalaze u logoru Beograd.
- Rukovođenje i učešće: Poručnik Lipe i njegovi drugovi iz jedinice vezista 26 557 (3. čete, II odeljenja/ANR 521-W. M.) i 06 175 (4. čete II odeljenja/ANR 521-W. M.) od kojih su poginula dva oficira, 20 vojnika, 16 nestalih, a tri ranjena.
- Lekarsko zbrinjavanje i nadzor. Šef lekara dr Gaser, vojna jedinica 39 107 i sanitetski podoficir Bente iz jedinice 26 557.
- Transport i prevozna sredstva: 172 Tri pripadnika egzekucija iz ANR 521 zapisnički su izjavili prilikom njihovog sudskog saslušanja, da komanda za paljbu nije glasila kao obično: „Puške na gotovs - pali"! nego „Puške na gotovs - osvetite se"! (isti izvor, izjava svedoka Alfreda A., Antona S., i Karla Z.). 173 Isti izvor, svedočenje Johana St., 23. 3.1965. 174BA-MA, RH 24-18/213, 15. 10. 1941. 94 Prevoženje i čuvanje zarobljenika vršile su jedinice koje su učestvovale u izvršenju. Prevozna sredstva stavio je na raspolaganje saobraćajni park Feldkomandanture Beograd. Vojnici koji su učestvovali prevoženi su vojnim vozilima.
- Mesto izvršenja: Na dan 9. 10. 1941.–šuma12 km severoistočno od Kovina (okolina Pančeva - W. M.). Dana 11. 10. 1941 - okolina strelišta Beograd, na drumu koji vodi za Niš (vojno strelište Avala - W. M.).
- Obezbeđenje i kamuflaža: Usledili su u najtešnjem sporazumu sa sigurnosnom policijom u Beogradu i Pančevu.
- Film i snimanje: Propagandna četa „"1 75
- Nadzor: Poručnik Lipe, potporučnik Vibrans, potporučnik Listreten, oberšarfirer* Enge, sigurnosna policija Beograd.
Hronologija događaja
Izvršenje: Posle temeljnog ispitivanja mesta i priprema, izvršeno je prvo streljanje na dan 9. 10. 1941. Zatvorenici su sa najnužnijim prtljagom odvedeni iz beogradskog logora u 05.30 časova. Izdavanjem ašova i drugih alata za rad obmanuti su da idu na rad. Svako vozilo čuvala su samo tri čoveka, da iz jačine straže zatvorenici ne bi naslutili pravo stanje stvari. Transportovanje je izvršeno bez ikakvih teškoća. Raspoloženje zatvorenika, za vreme prevoza i pripreme, bilo je dobro. Radovali su se odlasku iz logora, jer im smeštaj nije bio po volji. Zatvorenici su bili zaposleni 8 km od mesta streljanja, te su docnije dovođeni prema potrebi. Prilikom pripreme i za vreme streljanja mesto je bilo dovoljno osigurano. Streljanje je izvršeno iz pušaka iz daljine od 12 m. Za svakog zatvorenika određeno je pet vojnika. Osim toga, lekaru su stajala na raspolaganju dva vojnika, koji su po naređenju lekara morali dotući zatvorenike metkom u glavu. Predmeti od vrednosti i suvišne stvari oduzete su i dostavljene docnije NSV-u, odnosno sigurnosnoj policiji. Zatvorenici su se pribrano držali prilikom streljanja. Dva lica pokušala su bekstvo, ali su pri tome odmah streljana. Nekolicina njih dali su izraza svomubeđenju time što su vikali:„Živeo Staljin i Rusija“. Na dan 9. 10. 1941, streljano je 180 lica. Streljanje se završilo u 18.30 časova. Ništa naročito nije se tada dogodilo. Jedinice su se zadovoljno vratile u svoje kvartire. Drugo streljanje moglo se izvršiti tek 11. 10. 1941, zbog građevinskih radova na dunavskoj skeli. Usled toga, naredno streljanje moralo se izvršiti u okolini Beograda. Radi toga bilo je potrebno pronaći novo mesto i udvostručiti opreznost. Sledeće streljanje, 11. 10. 1941, izvršeno je u okolini strelišta. Streljanje je teklo po planu. Streljano je 269 ljudi. Prilikom oba streljanja nije ni jedan čovek pobegao i trupe nisu imale da zabeleže nikakav osobit događaj ih ispad. Radi pojačanja bezbednosti bio je dodeljen još jedan vod iz jedinice majora Pongrubera pod vođstvom potporučnika Haua. 9. i 11. 10. 1941, ukupno je streljano 449 ljudi, i to od strane navedenih jedinica. Nažalost, ova jedinica morala je obustaviti dalja streljanja zbog upotrebe iste za druge zadatke, te se sledeće izvršenje naloga moralo predati jedinici majora Pongrubera.
Lipe (svojeručno) Poručnik i komandir čete**.