Leskovac

U Leskovcu je aprila meseca 1941, uspostavljena Krajskomandatura, potčinjena Feldkomandaturi 809, a od leta je delovala i ispostava BdSa. Kao i drugde, nemačke snage su se, iako su imale apsolutnu vojnu i civilnu vlast, oslanjale na kvislinge, prvenstveno na lokalnu ispostavu Specijalne policije, žandarmeriju, ljotićevce i pripadnike administrativnog aparata.³⁵ U leskovačkom kraju bili su prilično aktivni i dobrovoljci Koste Pećanca.

Već od 1941. godine bila je prisutna i bugarska vojska, koja je na početku angažovana za zaštitu železničke pruge, a kasnije, zajedno sa svim drugim okupatorskim i kvislinškim formacijama, upotrebljena u borbi protiv partizana.³⁶ Sve te formacije bile su odgovorne za mnoge zločine nad civilnim stanovništvom tokom okupacije.

Od napada na Sovjetski Savez do kraja 1941. godine, njihova aktivnost uglavnom se razvijala kroz pojedinačna ili grupna hapšenja komunista i njihovih simpatizera. Međutim, 3. decembra iste godine, organizovana je velika ofanziva protiv partizanskih snaga na oslobođenoj teritoriji Puste Reke i Jablanice. U toku borbe, ubijeno je nekoliko nemačkih vojnika i kvislinga.

Odmazda je bila brza. Dva dana posle ofanzive, nemačke vlasti su naredile hapšenje talaca u samom Leskovcu. Nedićeva žandarmerija blokirala je romske četvrti Podvorce i Sat-Malu. Slično onome što se dva meseca ranije desilo u Beogradu, išli su od kuće do kuće i skupljali sve muškarce starije od 16 godina, govoreći im da moraju da rade na istovaru robe na železničkoj stanici. Svi uhapšeni odvedenisu u obližnju školu i tu su zadržani. Međutim, budući da su uspeli da uhapse samo 120 Roma, odlučili su da puste nekoliko njih, kako bi pokazali da će uskoro biti puštenii svi ostali.

Pošto se situacija, barem privremeno, smirila, žandarmi su 9. decembra ponovo blokirali romske četvrti, uključujući ovog puta i Vinarce i Pečenjevac. Zajedno sa Nemcima, hvatali su muškarce i na silu ih ubacivali u kamione. Sutradan su svi streljani na mestu zvanom Gavrina dolina, na planini Hisar, u blizini Leskovca. Ubijena su ukupno 293 Roma, zajedno sa 11 Srba i 6 Jevreja.³⁷

33 Miroslav Milovanović, n. d., str. 194-195.

34 Ðokica Jovanović, n. d., str. 89.

35 Hranislav Rakić, Teror i zločini okupatora i domaćih izdajnika u Leskovačkom i

Vranjskom kraju 1941-1944, Narodni Muzej Leskovac i međuopštinski odbor SUBNOR-

a Južnomoravskog regiona, Leskovac, 1986, str. 42.

36 Isto, str. 46.

Ciganska je tuga pregolema

Ciganska je tuga pregolema
Niko nezna sta se njima sprema
Ili logor ili apsa na gusta
Ostace nam cigan mala pusta
U aprilu a sedmoga dana
Poslo Hitler mnogo aeroplana
Da razrusi Beograd na Savi
Jer tog dana i rat nam objavi
A u jutro oko 4 sata
Svakom cigi lupaju na vrata
Sve ih redom jadne potovari
Otera ih Marinkovoj Bari
A iz Bari na Banjicu
O u stu ostavise cigoniji pustu
Streljase ih sve po
Desetinu a svu malu
Decu u vrucu masinu
Ko je hteo glavu da izvuce
Mora ga je carabin da stuce
Sve se tako potise cigani
Dok stigose mladi partizani
Kad stigose mladi partizani
I cigane u borbu su zvali
Da u borbi zajedno ratuju
Da slobodu kao braca skuju.
Tad je bilo a sada se
Peva ostace nam u
Secanju za cela vremana

Leskovac

Hronologija

Ofanziva protiv partizanskih snaga na oslobođenoj teritoriji Puste Reke i Jablanice.

Nemci traže taoce, Nedićeva žandarmerija blokira romske četvrti Podvorce i Sat-Malu.

Nova hapšenja i blokada romskih četvrti, uključujući Vinarce i Pečenjevac.

Taoci streljani u Gavrinoj dolini na Hisaru. Ubijeno je 293 Roma, 11 Srba i 6 Jevreja

“11 Decembar”, dokumentarno-igrani film

Zločin na Hisaru i kulturno nasleđe