Na ovom sajtu možete pristupiti projektu "Do poslednjeg. Kvislinška vlast i žrtve Holokausta u okupiranoj Srbiji" - kolekciji primarnih istorijskih izvora sistematizovanih za upotrebu u daljem istraživanju i edukaciji. Na sajtu se nalaze: Baza podataka privedenih i isleđivanih osoba jevrejskog porekla ili u vezi sa Jevrejima, izbor zapisnika isleđivanja i prateća doumenta specijalne policije i drugih delova kolaboracionističkog i okupacionog represivnog aparata, kao i mapa grada Beograda se lokacijama stanovanja žrtava spomenutim u zapisnicima. Interaktivna mapa u svojim slojevima nudi mogućnost komparativne analize predratnog i savremenog plana grada, aero-fotografija ratnog perioda i satelitskog snimka. Ovaj geo-informacioni sistem, na platformi tehnološkog partnera GDI, je osnova za dalji rad na geografskom prikazu istorije jevrejske zajednice pred rat, faza njenog uništenja u toku Holokausta, i posleratne obnove i statusa mesta od značaja za njenu istoriju. "Mapa živih" je u stalnom radu, i CIEH poziva članove porodica i zajednica žrtava, istoričare i arhive da pruže svoj doprinos svedočenjima i dokumentima koji sadrže mesta stanovanja i/ili skrivanja žrtava i preživelih. Sajt projekta >>>
"Porajmos u Srbiji - mapiranje prošlosti, za drugačiju sadašnjost" je projekat o genocidu počinjenom nad Romima u Srbiji tokom okupacije i kolaboracionističke vlade Milana Nedića. Projekat ima za cilj uspostavljanje osnovnih činjenica o Porajmosu u Srbiji, prilagođenim za upotrebu u svim segmentima obrazovnog sistema, na romskom i srpskom jeziku, a i sa online sadržajima dostupnim na engleskom. >>>
Projekat "Proizvođači, korisnici i posledice prinudnog rada - Srbija 1941-1944" ima za cilj da osvetli neke od važnih aspekata perioda kada je Srbija pod nemačkom okupacijom bila istovremeno proizvođač i potrošač prinudnog rada. Projektni tim nastoji da pronađe relevantne tačke uzročnosti i reference koje povezuju temu projekta i savremene socio-ekonomske politike u Srbiji. >>>
Početak Holokausta u Srbiji i Hrvatskoj nije još dovoljno istraženo razdoblje. Njegovi uzroci i načini provođenja zahtevaju dodatno razumevanje i istorijsko objašnjenje, ali i zajedničku potrebu da se stalnim podsećanjem na tragediju spreči njeno ponavljanje. Ovim projektom, kroz istraživački proces, prikupljanje podataka i širenje svesti i znanja o značaju očuvanja sećanja, nameravamo da doprinesemo kako širem obrazovanju o Holokaustu tako i saznanju i edukaciji o genocidu nad Romima. >>>
Zbornik - Prinudni rad u Srbiji
Prinudni rad u Srbiji
Proizvođači, korisnici i posledice prinudnog rada 1941-1944
je istoriografska publikacija o prinudnom radu u Srbiji u toku Drugog svetskog rata koju je objavio CIEH u saradnju sa Humboldt univerzitetom u Berlinu, i ljubazno podržana od fondacije „Sećanje, odgovornost i budućnost“(„Stiftung Erinnerung, Verantwortung und Zukunft“ - EVZ). Ovaj zbornik predstavlja naučne radove sedam autorki i autora na više tema - od uloge prinudnog rada u Holokaustu, apektima prinudnog rada u okupacionoj i kolaborancionističkoj ekonomiji u Srbiji, i izvoza prinudnog rada u Rajh i okupiranu Norvešku, preko lokalne upotrebe prinudnog rada, do posleratne repatrijacije radnika u Jugoslaviji. Štampana izdanja su dostupna na Srpskom i Nemačkom, a e-knjiga na Engleskom jeziku.>>>
Edukativni materijal
Napomena za nastavnike:
Uvod o učenju o prinudnom radu u Drugom svetskom ratu
Ovaj materijal je namenjen kao dodatni materijal nastavi predmeta Istorija, Sociologija i Građansko vaspitanje u srednjim školama u Srbiji i predstavlja uvod u tematiku prinudnog rada, ljudskih i radnih prava u vreme Drugog svetskog rata i nacističke i kolaboracionističke okupacione uprave u Srbiji. Namenjen je izvođenju na jednom času, poželjno, pošto su opšte tematike Drugog svetskog rata, Holokausta i genocida već obrađene. Materijal vam osim osnovnog uvoda i pojmova sa vremenskom linijom, nudi i linkove na naučne radove autora objavljene u publikaciji “Prinudni rad u Srbiji - Proizvođači, korisnici i posledice prinudnog rada 1941-1944”.
Fajl za preuzimanje: Srpski jezik, 20 strana, PDF sa aktivnim linkovima.>>>
Promocija knjige
Četvrtak 27. septembra 2018, 19h
Prinudni rad u Srbiji
Proizvođači, korisnici i posledice prinudnog rada 1941-1944
Kod:
Nazi Forced Labour Documentation Centre
Britzer ulica 5 | 12439 Berlin | www.ns-zwangsarbeit.de
Otvoreno: Ut-Ned 10-18h, Čet 10-20h
Pozdravni govornik: Corinna Jentzsch (Berlin)
Fondacija Erinnerung, Verantvortung und Zukunft
Prezentacija projekta: Nikola Radić (Beograd)
Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu
Prezentacija knjige: Sanela Schmid PhD (Nirnberg)
Humboldt-Universitat Berlin
Predavanje: Milovan Pisarri (Beograd)
Istoričar, Centar za primenjenu istoriju
Predavanje: Thomas Porena (Berlin)
Istoričar, doktorant na Humboldt-Universitat Berlinu
Moderator: Andrea Genest PhD
Nazi Forced Labour Documentation Centre
Antologija analizira nacistički prisilni rad u okupiranoj Srbiji, kao i prisilni rad Srba u Nemačkoj, i u okupiranoj Evropi.
Dva autora predstaviće svoje radove iz knjige: Milovan Pisarri će govoriti o prinudnom radu u Srbiji i ukazati na veze sa Holokaustom. Thomas Porena će izložiti rad o prisilnim radnicima u Njemačkoj i njihovoj repatrijaciji nakon rata.
Knjiga je deo projekta Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu u Beogradu u saradnji sa Humboldt-Universitat Berlin. Projekat finansira fondacija Erinnerung, Verantvortung und Zukunft.
Događaj će biti simultano preveden na nemački i engleski jezik.
Workshop Forced Labor, Serbia and Germany 1941-1945
Donnerstag, 15. März 2018, 9.30 Uhr bis 17.30 Uhr
Zwangsarbeit in der Kupfermine Bor in Serbien. Bildnachweis: Narodna biblioteka Bor, Serbien
Das von der Stiftung EVZ geförderte Projekt "Forced Labor, Serbia and Germany 1941-1945" untersucht die Rolle Serbiens als einem Ort von NS-Zwangsarbeit. Das zu dieser Zeit vom Deutschen Reich besetzte Land lieferte gleichzeitig auch Arbeiter für das Deutsche Reich. Im Workshop wird die Verbindung zwischen Serbien und Deutschland am Beispiel von Nürnberg und seiner Umgebung hergestellt. Zunächst werden die Anwerbungen von Arbeitern in Serbien, das Lager Semlin sowie die Zwangsarbeit in der Kupfermine Bor thematisiert. Im Anschluss wird der Fokus auf die zivilen (serbischen) Zwangsarbeiter und die Kriegsgefangenen in Nürnberg sowie die serbischen Gefangenen und Zwangsarbeiter in dem Konzentrationslager Flossenbürg und dessen Außenlager Hersbruck gelegt.
Die Veranstaltung wird in englischer Sprache abgehalten.
Um Anmeldung wird gebeten unter
[email protected]
Forschungsprojekt "Kriegsgefangene in Nürnberg"
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta
Generalna skupština UN je 2005. godine usvojila rezoluciju o obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta. Za datum obeležavanja, odnosno sećanja na milione žrtava stradalih u Holokaustu tokom Drugog svetskog rata, izabran je 27. januar, dan kada su jedinice Sovjetske armije 1945. godine oslobodile Aušvic. Tom prilikom oslobođeno je 7.500 preživelih zatvorenika koje su za sobom ostavili nacisti. Iako su zvanične komemoracije ove godine pomerene na 26. januar, CIEH vas poziva da dođete i 27. januara na logor Topovske šupe, kod spomen-ploče u 13 časova.
Javni poziv
Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu vas poziva da učestvujete u poseti Sajmištu koja se organizuje u okviru istraživačkog projekta “Proizvođači, korisnici i posledice prinudnog rada – Srbija 1941-1944”, u nedelju 29. aprila 2018. godine.
Cilj istraživanja, podržanog od strane nemačke Fondacije za sećanje, odgovornost i budućnost (Stiftung „Erinnerung, Verantwortung und Zukunft“ - EVZ), jeste da se osvetli period u kojem je robovska eksploatacija radne snage, koja se često završavala smrću eksploatisanih, bila sastavni deo ekonomske politike Trećeg rajha i njegovih saveznika.
U slučaju logora Sajmište, javnosti je dobro poznat period u kojem se na toj lokaciji nalazio logor za Jevreje (decembar 1941 – maj 1942), ali je manje pažnje posvećeno drugom periodu (maj 1942 – jun 1944) tokom kojeg je logor funkcionisao za srpske civile, pripadnike pokreta otpora, ratne zarobljenike i druge zatočenike, mnogi od kojih su poslati na prinudni rad u Trećem rajhu, Norveškoj ili u samoj okupiranoj Srbiji. U periodu između avgusta 1942. i januara 1943. godine, pored logora na Sajmištu, bio je u funkciji i logor organizacije TOT za prinudne radnike.
Posetu lokaciji nekadašnjeg logora Sajmište kao i lokaciji logora organizacije TOT
vodiće istoričar Milovan Pisari.
Polazak je predvidjen u 13:00 časova ispred centralne kule na Sajmištu.
Zbog organizacionih potreba, ukoliko želite da učestvujete u poseti, potrebno je
da se prijavite slanjem mejla na [email protected] do nedelje 22. aprila.
Poseta je besplatna.