Kraljevo
Grad Kraljevo bio je oktobra 1941. godine za vreme ustanka Srbiji u nemačkim rukama i u njemu se nalazila većina trupa koje su se prethodno povukle iz užičkog kraja, potisnute od ustanka koji se sve više širio. U iščekivanju partizanskog napada i u strahu da će se ustanicima pridružiti i kraljevačka radnička klasa zaposlena u lokalnim fabrikama aviona i lokomotiva, kao i na železnici, nemačke vlasti su naredile njihovo hapšenje.
Partizanske snage su nekoliko dana kasnije, tačnije u noći između 14. i 15. oktobra, izvršile napad na Kraljevo ali su bili odbijeni, pošto su neprijatelju naneli gubitak od 14 mrtvih i 10 ranjenih. Sutradan su nemačke vlasti naredile i izvršile hapšenje svih muškaraca između 14 i 60 godina do kojih se moglo doći. U tri naredna dana, svih 1.736 muškaraca i 19 žena uhapšenih, streljani su od strane nemačke vojske u blizini fabrike lokomotiva u kojoj su bili zatočeni. Sledećih dana streljani su i svi muškarci izbeglice iz Bosne i Vojvodine koji su bili smešteni na kraljevačkoj železničkoj stanici. Streljanja su vršena i narednih dana. Po raspoloživim podacima, ukupan broj žrtava masakra u Kraljevu iznosi 2.190 ljudi, skoro svi srpske nacionalnosti.
„Vrata od hale se zatvoriše i mi ostasmo napolju. Bilo nas je oko 100. Pokazaše nam gomilu alata i narediše da svako uzme ašov, pijuk ili lopatu. Tada nas postrojiše po trojicu i pod stražom povedoše uz prugu prema Ložionici. Zaustavili su nas na velikoj ledini, obrasloj žbunjem, u krugu Železničke radionice…
Nemci su nam rekli da ne kopamo rovove prema sredini već samo okolo, tako da je sada ono što smo kopali predstavljalo veliki kvadrat na čiju smo sredinu bacali iskopanu zemlju. Primetio sam ispred nas nekoliko mitraljeskih gnezda…
Sve nade u život odjednom su pale u vodu… Neki su izleteli iz našeg stroja i na nemačkom počeli da objašnjavaju da imaju malu decu… jedni su mirno čekali da im mitraljeska zrna prekrate život. Drugi su počeli da grde Nemce, da ih psuju, proklinju. Mitraljeski rafali prekinuli su sve to…”
Marko Šlomović, preživeli streljanja u Kraljevu
Na mestu masovnih egzekucija, i lokomotivske hale koju su 1942 okupatori preneli u Wiener-Neustadt, gde i danas stoji, pored memorijala logora Mathauzen, 1970. godine izgrađen je spomen park sa amfiteatrom, rad arhitekte Spasoja Krunića, kao centralno mesto sećanja i komemoracija koje se redovno održavaju svake godine. Park koji je, kao i kragujevački, započeo narod, donoseći krstove sa imenima, je pretvoren u apstraktno-simboličku celinu sa delom sačuvanih imena radnika i posebnim spomenikom za radnice, žrtve streljanja. Kao i u Kragujevcu, 1990-tih je sagrađena kapela, koja nije u redovnoj upotrebi. Na površini druge masovne grobnice dodat je još jedan, veliki krst. Danas je park u zapuštenom stanju, a vagon u kome je bila izložbena postavka je spaljen. U samom Kraljevu, i dalje stoje spomenici oslobodiocima. Od 1950. godine, Narodni muzej Kraljeva skuplja dokumente, sećanja i ostalog materijala o masakru, koje su dostupne javnosti i kroz stalnu postavku u prostorijama muzeja. Na sajtu te institucije objavljen je i spisak žrtava.
Kraljevačka lokomotivska hala, danas "Serbenhalle" u Wiener-Neustadtu, deo kompanije Raxwerke. Prenesena iz Kraljeva 1942, služila je nacističkoj proizvodnji kao deo spoljnih logora Mathauzena, a u njoj su radili logoraši na prinudnom radu. Članak na web-stranici TOWN, (Nem.)
