Šabac

Zasavica (Šabac)

Posle partizanskog napada na nemačke vojnike kod Topole 2. oktobra 1941. godine general Franc Beme je naredio streljanje 2.100 talaca, od kojih je 805 „Jevreja i Cigana” trebalo uzeti iz logora u Šapcu. Jevrejska zajednica u Šapcu je tada broja svega nekoliko desetina članova, ali se u gradu nalazilo još od pre invazije Jugoslavije oko 1.200 Jevreja izbeglica iz Austrije, Poljske, Čehoslovačke i drugih zemalja. Bila je takozvana grupa „Kladovskog transporta“, koja je 1940. godine zaustavljena u Kladovu, gradu na Dunavu na granici sa Rumunijom, i vraćena u Šabac, gde ih je zatekla nacistička okupacija.
Svi muškasrci iznad 16 godina iz te grupe izdvojeni i streljani 12. i 13. oktobra u Zasavici zajedno sa Jevrejima i Romima muškarcima iz Šapca. Žene i deca su sprovedeni u Judenlager Semlin, na beogradskom Sajmištu gde su stradali.

{{title}}
{{description}}

Na sam Mioljdan izveli su mene sa grupom od 40 ljudi, preveli u mačvansku Mitrovicu, a odande u Zasavicu. Usput smo mislili da ćemo biti streljani. Oterali su nas na Savu i zapovedili nam da sednemo. Zemljište je bilo podvodno i barovito, pa smo ih molili da nas ne muče, već da nas odmah pobiju. Jedan Nemac koji je govorio srpski rekao je da nas neće pobiti, već da smo mi radnici. U tom momentu došla je jedna nemačka četa, oko 150 vojnika. Ovde je Nemcima doteran ručak i svi su ručali. Po ručku, iza jednih kukuruza od pravca Mitrovice, privedena je jedna grupa od oko 50 ljudi u građanskom odelu i poznao sam da su bili Jevreji. Svaki od njih morao je prići zabodenim kočevima koji su bili pobodeni u razmaku od 1-2 m. i stati tako da mu kolac bude između nogu. Svi su bili okrenuti licem raci. Za ovim su četiri nemačka vojnika nosila rašireno jedno ćebe i prilazili svakome Jevrejinu, a ovi su nešto bacali u ćebe, verovatno novac i druge stvari od vrednosti. Kada je i ovo bilo svršeno, jedan oficir je komandovao i Nemci su iz pušaka u potiljak gađali - po dvojica u jednog Jevrejina. Odmah smo mi trčećim korakom prilazili raci i poubijane bacali u raku, a tada su nam Nemci naredili da im pretresemo sve džepove i vadimo stvari od vrednosti, kao satove, novac, a pored toga da im skidamo s ruku prstenje. Kako se sa mnogih nije mogao skinuti prsten, Nemci su mi dali klješte i sa njima sam sekao prstenje i davao im. Još pre bacanja u raku video sam kada su Nemci s poubijanih čupali zlatne zube, a kada kod nekog ne bi mogli da ih izvade, cokulama bi ih odvaljivali. Kad je sa prvom partijom streljanih bilo gotovo, mi bi se u trku udaljili opet iza streljačkog stroja, a iza kukuruza privođena je druga partija, i s njom je postupak bio u svemu isti. U samo veče vratili su nas u Sremsku Mitrovicu i svih 40 zatvorili u jedan vagon. Sutradan, cela partija od 40 ponovo je odvedena na isto mesto u Zasavicu, i streljanje je počelo kao i prethodnog dana. Dok su prvoga dana streljani samo Jevreji, drugoga dana bilo je više naših Cigana nego li Jevreja.

Milorad Jelesić, svedok,  zemljoradnik iz Majura

(Tragedija Transporta Kladovo Sabac, Ženi Lebl, 1997)

Timeline događaja

Picture

2. oktobra 1941. godine – general Franc Beme naređuje streljanje 2.100 talaca, od kojih 805 Jevreja i Roma iz logora u Šapcu

Picture

12. i 13. oktobra 1941. godine – masovno streljanje u Zasavici muških Jevreja iz Šapca i iz Kladovskog transporta, kao i muških Roma iz Šapca

Picture

1945 godine – jugoslovenske vlasti vrše iskopavanje i egshumaciju streljanih u Zasavici

{{title}}

Tokom okupacije, nemačka i kolaboracionistička vlast je nastavila da koristi Šabačke logore u represiji ustanka i izrabljivanju stanovništva. Kroz Šabac je na putu za prinudni rad prošlo i do 30.000 ljudi. 

Posle rata Zemaljska komisije Srbije za utvrđivanje zločina okupatora i njhovih pomagača obrazovala je posebnu komisiju sa zadatkom da vrši ekshumaciju u Zasavici. Stevan Jovičić, službenik iz Šapca, koji je učestvovao u tom radu, svedočio je da prilikom iskopavanja komisija je našla tela 868 ubijenih od koji su sedamdesetak bili Romi iz Šapca. Narodnost je utvrđena tako što su kod nekih pronađene legitimacije, dok su druge prepoznale njihove porodice.

Mesto egzekucija nije obeleženo, i koristi se u poljoprivredne svrhe. Nedaleko od lokacije streljanja, pored puta i u blizini brodogradilišta, postoji mala grupa spomenika posvećenih streljanima. U centru grada Šapca, na jednom od mesta streljanja, u naselju Bara, postoji spomenik žrtvama. U Klenku stoji spomenik, a na Šabačkoj tvrđavi postoji teško čitljiva spomen ploča. Nedavno je u Šapcu, u kome posle rata nije ostalo preživelih Jevreja, osnovan Jevrejski muzej u zgradi nekadašnje sinagoge. Istovremeno je postavka gradskog muzeja o ratu i zločinima drastično umanjena.

{{title}}
{{title}}

Razgovor sa Aleksandrom Krausom, preživelim Holokausta.

Razgovor sa Stevanom Marinkovićem, aktivistom i autorom filma "Jevreji Šapca".

Film Stevana Marinkovića o Jevrejima u Šapcu, njihovom životu i istoriji, kao i progonu pod nacističkom okupacijom.

Razgovor sa Dejanom Živanovićem, iz skupštine grada Šapca, i učesnikom projekta izrade elaborata o mestima stradanja u Šapcu i njihovom obeležavanju.